Џигерица и шкембићи опаснији од млека
Мишићно месо и изнутрице товљеника храњених кукурузом загађеним афлатоксином може да подстакне рак бубрега и цирозу јетре, да оштети генетску комбинацију која утиче на здравље потомака.
Мишићно месо и изнутрице товљеника храњених кукурузом загађеним афлатоксином може да подстакне рак бубрега и цирозу јетре, да оштети генетску комбинацију која утиче на здравље потомака.
Једно од основних права потрошача, дефинисаних Повељом УН и суштински део закона у земљама широм света, ових дана у Србији делује непримењиво. Потпуно погрешна решења извршне власти у случају контаминираног кукуруза, а затим и млека, довела су нас до потенцијално веома опасне ситуације.
Навикнути на изостанак одговорности и грубо кршење регулатива није нас изненадила најновија одлука РАТЕЛ-а о одлагању почетка преносивости броја у фиксној телефонији за чак годину и по дана.
У једном од претходних бројева “Политикиног” “Потрошача” у тексту се наводи “да је на састанку представника Министарства трговине и телекомуникација са сва три мобилна оператера одлучено да Теленор, као и сваки други оператер, може, уколико је то уговором предвиђено, да измени и цене и тарифне пакете које је корисник већ изабрао”.
Поставља се питање шта уопште оператери, а шта корисници подразумевају под битним изменама уговора...
„Да би у Србији било више независних анализа хране, неопходно је да се направи фонд за безбедност производа, који би се пунио новцем из наплаћених казни неодговорним трговцима и произвођачима. Ту причу форсирамо годинама, али држава никада за то није имала слуха”, каже за „Политику” Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије (НОПС).