У једном од претходних бројева “Политикиног” “Потрошача” у тексту се наводи “да је на састанку представника Министарства трговине и телекомуникација са сва три мобилна оператера одлучено да Теленор, као и сваки други оператер, може, уколико је то уговором предвиђено, да измени и цене и тарифне пакете које је корисник већ изабрао”.
Поставља се питање шта уопште оператери, а шта корисници подразумевају под битним изменама уговора...
Управо ова последња реченица је кључна.
1. Једини орган који је надлежан да даје тумачење о битним елементима уговора је искључиво и само суд. Министарство, мобилни оператери, а по најмање корисници, нису овлашћени да се баве овим проценама.
2. Промена битних елемената двострано обавезних уговора о коришћењу услуга не може се договарати на састанцима са Министарством које није надлежно за такву врсту правних послова. Услови за измену уговорних елемената утврђују се и дефинишу важећим законима Републике Србије, а за чији је поштовање надлежан суд, који врши процену и даје тумачење да ли је у конкретном случају дошло до кршења закона и одредби типских уговора о пружању услуга мобилне телефоније.
Предмет и цена су битни елементи сваког уговора и то је правна чињеница. О постојању свих других околности које би евентуално утицале на право једне уговорне стране (оператера) да самостално мења предмет и цену уговра тумачење може дати само суд у одговарајућем судском поступку, и то доношењем утврђујуће пресуде. Беспредметно је коментарисати договоре који се склапају на састанцима у Министарству трговине, с обзиром да такви договори никога не обавезују. Обавезујућа је само правноснажна судска пресуда којом су утврђене све чињенице и околности.
