Потрошачи у Србији и ове године свој дан обележавају у знатно другачијим околностима у односу на претходне године. Након глобалне пандемије која је у знатној мери утицала на промене свакодневних навика, просечан потрошач, данас је суочен са бројним изазовима. Одлазећи у куповину, на дневном нивоу се пресабира колико је шта поскупело и којим производима  је смањена грамажа. За неупућене, ова пословна пракса појединих произвођача има и своје ново име – шринкфлација (појава када се запремина или величина производа дословно смањи а цена остане иста).

Законодавни оквир у великој мери је унапређен, усклађен и постављен тако да у теорији сваком просечном потрошачу пружа читав низ механизама за заштиту права, гарантованих прописима којим се уређује читава област. А какав је субјективни осећај потрошача, питање је за свакога од нас.

 Од недавно, потрошачима је на располагању механизам за вансудско решавање спорова са трговцима, где је учешће трговаца законска обавеза. Потрошачке организације су и даље присутне као прва и главна контакт тачка од које све почиње, па неретко и трновит пут заштите њихових права. Ускоро се очекује и усвајање регистра „не зови“ који има за циљ да помогне угроженим потрошачима да се изборе са све већим бројем насртљивих трговаца који позивају телефоном, организују презентације и сл. а на којима, најчешће пензионерима, продају робу упитног квалитета по нереално високим ценама. Такви и бројни други трговци који чине ситне прекршаје, на дневном нивоу, од скоро се кажњавају директно, путем прекршајног налога, по угледу на прекршаје у саобраћају.

Наставља се експанзија онлине трговине и електронских сервиса, која великом брзином мења свакодневне навике потрошача, а све чешће се говори и о вештачкој интелигенцији. Процват онлине трговине, са собом носи бројне изазове, а један од главних је како се изборити са све већим бројем нелегалних трговаца, како информисати потрошаче и подићи свест о значају куповине од стране регистрованих продаваца у смислу заштите њихових права, које најчешће и нема када је продавац нерегистрован и послује мимо закона.

Решење за добар део проблема могла би бити колективна тужба, за чије се увођење НОПС залаже годинама. Ова правно средство, показало се као делотворно и ефикасно у ситуацијама где су противзаконитим поступањем трговца повређена права великог броја потрошача, а присутно је у бројним државама. 

Један од изазова са којим се суочавају носиоци заштите потрошача, свакако је непоштена пословна пракса на чијем сузбијању је изузетно мало урађено, као и питање заштите конкуренције и спречавања злоупотреба доминантног положаја на тржишту. Имајући у виду испреплетаност и суштинску нераздвојивост заштите потрошача и заштите конкуренције, као и чињеницу да се непоштена пословна праска све чешће јавља као узрок повреде права потрошача, мишљења смо да би најефикаснији начин за њено сузбијање био и проширивање законских овлашћења Комисије за заштиту конкуренције у области заштите потрошача.
Због свега наведеног, НОПС се претходних година у више наврата обраћао надлежним органима и институцијама у жељи да укаже на потребу и неопходност успостављања и јачања сарадње за Комисијом за заштиту конкуренције, међутим сваки облик сарадње са Комисијом је изостао. 

С поштовањем,

Горан Паповић,
Председник НОПС-а

Чини се да ће цена струје само наставити да расте услед тренутне ситуације у свету, тако да многи размишљају о начинима уштеде, односно смањења трошкова, а један очигледан начин крије се свима испред носа.

У питању је искључивање из струје уређаја које смо угасили или ставили у стендбај мод, а који троше струју чак и у том режиму. Остављање оваквих уређаја укључених је нешто што сви радимо и на шта се не обазиремо, али на дуже стазе та навика нас може коштати више него што мислимо.

Када су ови уређаји укључени у струју, чак и ако не раде, они ће трошити мало струје, а ово су највећи „кривци“:

Фрижидер/замрзивач

Фрижидер и замрзивач су стално укључени из очигледних разлога, те не изненађује чињеница да је око 12% електричне потрошње домаћинства резервисано за њих. Иако их не можемо баш искључити када изађемо из куће, можемо предузети једноставне кораке да их учинимо ефикаснијим, односно мањим потрошачима струје.

Редовно чишћење фрижидера, споља и изнутра, омогућава да не троши више енергије него што је потребно, а исто важи и за повремено отопљавање како се не би сакупиле залихе леда.

Телевизор

Скоро сви гасимо телевизор тако што притиснемо црвено дугме, али то га не искључује из струје већ само шаље у стендбај режим. То значи да струја и даље протиче кроз њега и да је он и даље троши, што се можда не види толико на месечном нивоу, али на годишњем се и те како види и није занемарљиво.

Конзоле

На сличну тему, конзоле за видео игре се често не искључују у потпуности како би се касније брже укључиле и како би се брже покренуле игре, а оне уопште не троше мало струје и код њих се уштеда примећује чак и на дневном нивоу, тако да наредни пут кад завршите играње, немојте ићи на стендбај него на "искључи" (shut down).

Кувало за воду

Кувало за воду не троши превише струје ни када ради, али како се оно не користи сваки час, апсолутно нема потребе да остане укључено у струју цео дан, из финансијских и безбедносних разлога.

Пуњачи

А када смо код безбедности, ни пуњачи за телефоне и друге уређаје уопште не морају бити константно укључени у струју, јер нас то прилично кошта. То сви радимо, али када бисмо кренули редом да искључујемо све пуњаче за телефоне, таблете и остале уређаје, сигурно бисмо видели разлику после неког времена.

Извор: City Magazine

Једно француско истраживање је на бази искустава француских потрошача утврдило просечне рокове у којима купци могу да очекују да ће њихови нови уређаји постати застарели.

Произвођачи беле технике и малих кућних апарата служе се неким од најпрљавијих трикова – како би купце натерали да купују заменске делове, а много чешће и потпуно нове уређаје, дизајнирају их на начин да у тачно одређеном тренутку једноставно престану да раде, иако би без те мане уређај без проблема могао да издржи још годинама, преноси Јутарњи лист.

Прљави трик звани „планирана застарелост“ 

Већини потрошача тако је бадава сав труд који улажу у одржавање апарата – истраживање француског удружења за заштиту потрошача доказало је да већина њих у себи има уграђену „планирану застарелост“ односно предодређена је да након одређеног циклуса сати рада једноставно „откаже послушност“, а неретко се то догађа врло брзо након истека гаранције кад потрошач више нема право на замену или бесплатну поправку апарата.

Француско истраживање је тако на бази искустава француских потрошача утврдило просечне рокове у којима купци могу да очекују да ће се њихови нови уређаји покварити, а за неке од њих поприлично је шокантно колико им кратко износи век трајања – просечно ни две године након којих једноставно престаје да ради или захтева веома скупу поправку која се већини не исплати па једноставно набаве нови уређај.

На илустрацији која је објављена на порталу Јутарњег листа на основу горепоменутог француског истраживања, може се видети просечан животни век кућних апарата које највише користимо.

Па тако просечан потрошач може очекивати да његова веш машина има животни век до 10 година, шпорет 14 година, телевизор 9 до 10 година, фрижидер 13 година, машина за прање посуђа 9 до 13 година, мобилни телефон 20 месеци, плинске плоче за кување 15 година, а микроталасна пећница до 9 година.

Медији у региону преносе како се потрошачима нуди јефтин качкаваљ из увоза који није дозрео и пун је влаге због адитива

Део произвођача млека из централне Србије, који су овог викенда демонстративно блокирали Ибарску магистралу код Мрчајеваца, остају при захтевима да добију издашније државне подстицаје. Један од предлога је и да се знатно увећају увозне таксе за сиреве који су у последње време стизали у Србију по дампиншким ценама и гушиле домаћу производњу.

После недавног састанка у Министарству пољопривреде саопштено је да премије по литру млека остају 15 динара, али да ће ситуација на тржишту сирева бити праћена и да је могуће накнадно увећање износа прелемана.

Са растом увоза јефтиних сирева који стижу из западних европских држава боре се и земље у региону.

На удару је и Хрватска где су медији јуче објавили како је „гауда” у последњем тромесечју 2021. могла, у њиховим радњама, да се купи на акцији за 4,90 евра, док је сада најнижа акцијска цена овог најпродаванијег сира – 6,50 евра. „Вечерњи лист” наводи још један интересантан податак који би могао да буде важан за потрошаче али и инспекцију: често се купцима, за 5,5 евра по килограму, нуди и „квазигауда” која није дозрела и пуна је влаге због употребе адитива. Нема ближег појашњења о чему је реч, а према објашњењу стручњака са којима смо разговарали, ово би могао да буде качкаваља где је уместо млечне масте убачена палмина маст или скроб. Или је посреди нека друга технолошка подвала.

– Немогуће је у Холандији или Немачкој направити сир испод шест евра, што је произвођачка цена – напомињу познаваоци тржишта.

Произвођачи у Србији апеловали су такође да је домаће тржиште затрпано млечним производима који су нелојална конкуренција домаћем. Како смо недавно сазнали, има случајева да се качкаваљ из увоза продаје по цени од 3,5 до четири евра.

– Дошли смо у апсурдну ситуацију, за килограм качкаваља потребно је шест евра, јер је литар млека у Европи око 58 евроценти, а они га овде продају по три и по и четири евра. Једноставно, тај качкаваљ има своје време трајања и они желе што пре да га продају. Исто тако је и за сиром „гауда” којег желе да се ослободе ван европског тржишта, па је наше сада затрпано тим производима – изјавио је недавно Горан Васић, председник Удружењу произвођача млека Мачванског округа. Он је поздравио одлуку државе о увођењу заштитних такса.

Компанија „Екомил” из Бачке Паланке која се бави производњом „едамера”, „траписта”, „гауде”, недавно је партнерима послала допис у коме се наводи да су, због ситуације на тржишту, приморани да од 15. марта обуставе откуп млека за производњу сира.

– Цена млека у Европи је отприлике као и код нас. Цене увозног сира пале су у последње време на 2,7 евра по килограму и реч је о класичном дампингу, продаји далеко испод произвођачке цене. Наши месечни губици су велики, као и многих млекара које ће ускоро кренути истим путем јер су залихе енормно велике због увоза јефтиних сирева – казао је за „Политику” Драган Станимировић, власник фирме „Екомил”.

Сматра да је у Србији, када је реч о увозу, пре присутан дампинг јер инспекцијске службе приликом увоза сирева контролишу те производе.

Навео је да ако је у Хрватској објављено овако нешто, значи да има индиција да код њих постоје некакве технолошке подвале. – Они су у зони шенгена па нема граничних контрола. Код нас, приликом увоза, постоје инспекцијске контроле узорака сирева и хемијске и микробиолошке – нагласио је власник „Екомила”. Напоменуо је да ако је у Србији за млеко уведен прелевман од 15 динара, за сир би требало да буде минимум 150 динара, мада ни то није довољно.

– Тренутно тражимо решење и привремено заустављамо производњу. Да ли ћемо кренути зависи од даљих услова на тржишту – додао је Станимировић.

Извор: Политика