Европски парламент је на својој седници 11. маја усвојио амандмане на предлог Директиве којом се мењају Директива о непоштеним пословним праксама и Директива о правима потрошача, у циљу оснаживања потрошача за зелену транзицију кроз бољу заштиту од непоштене пословне праксе и боље информисање.
Како ће промене које доносе амандмани подразумевати и усаглашавање производа из трећих земаља са новим правилима, замолили смо оснивача Центра за европске политике (ЦЕП) Небојшу Лазаревића да за Бизнис.рс појасни домет усвојених амандмана и њихов утицај на произвођаче и потрошаче у Србији.
Лазаревић истиче да кључне промене обухватају забрану програмираног квара уређаја, продужетак века трајања, као и строже ознаке „зелено“ за произведене уређаје.
„Најважнији домет усвојених амандмана је, такође, јачање заштите потрошача за зелену транзицију. Предложене измене потрошачког права ЕУ и правила о непоштеној пословној пракси усмерене су на смањење отпада који се јавља као последица прекомерне потрошње и принципа да се уређај или производ баци кад се поквари. Циљ ових измена је пребацивање тежишта са куповине нових производа на поправку постојећих, јачање мреже сервиса и пружање адекватних информација о могућностима поправке производа“, објашњава наш саговорник.
Додаје и да се забрана елемената који ограничавају трајање односи на материјал, елементе уређаја и друга својства производа која у крајњој линији стимулишу замену новим пре времена очекиваног за ту врсту производа, али не и на ограничења која се јављају као последица употребе материјала лошег квалитета.
„Сви произвођачи би били у обавези да пласирају на тржиште само производе који су дизајнирани да буду компатибилни са потрошним материјалом, резервним деловима или прибором, попут пуњача или кертриџа са мастилом, које обезбеђују и други произвођачи. Ако се производ не може поправити, купци би морали да буду обавештени о овој чињеници и о свим другим ограничењима поправке пре куповине. Између осталог, требало би да буду доступне информације о планираној дужини доступности резервних делова и ажурирања софтвера или о томе да ли су поправке од стране независних стручњака дозвољене или не“, каже Небојша Лазаревић.
На наше питање колико су непоштене пословне праксе какве ЕУ покушава да уклони присутне на домаћем тржишту и када треба очекивати њихово „протеривање“ из домаће праксе, Лазаревић процењује да су присутне „у великој мери“.
„Иако Србија није чланица ЕУ, током процеса приступања постоји обавеза усклађивања националног законодавства са правним тековинама ЕУ, укључујући и област заштите потрошача, па ће исто тако Србија бити у обавези да се усагласи са изменама ових директива. Када је реч о ‘протеривању’ непоштених пословних пракси, то ће зависити од процеса имплементације нових правила и усклађивања националног законодавства. За ово је неопходан дужи временски период, јер су промене у законодавству сложен процес који захтева усвајање нових закона и подзаконских аката, правилника, уредби и одлука, као и изградњу институционалних капацитета за спровођење и надзор“, указао је наш саговорник.
Напомиње и да је, у контексту приступања ЕУ, Србија већ предузела одређене кораке у усклађивању свог законодавства са европским стандардима.
„Изменама Закона о заштити потрошача требало би предвидети увођење колективне тужбе у правни систем, као део процеса усклађивања са европским стандардима заштите потрошача“, сматра Лазаревић и додаје да ће, у сваком случају, процес усклађивања и елиминисања непоштених пословних пракси из домаће праксе захтевати, поред времена, континуиране напоре и сарадњу са релевантним институцијама и органима у циљу јачања заштите потрошача у Србији.
Једна од кључних промена које доноси нова ЕУ регулатива је и то да ће производи из трећих земаља морати да буду усаглашени са новим правилима како би могли да уђу на тржиште ЕУ, а Лазаревић наглашава да то има важне импликације за домаће произвођаче и трговце који су присутни на том тржишту. Као и свака промена, оцењује, она доноси изазове, али и потенцијалне предности.
„Што се тиче изазова, домаћи произвођачи ће морати да се прилагоде новим стандардима и захтевима који су постављени како би производи могли да уђу на тржиште ЕУ. То може укључивати имплементацију нових технологија, процеса производње и управљања, као и добијање одговарајућих сертификата“, каже Лазаревић.
Када је реч о предностима за домаће произвођаче и трговце, он истиче да, ако се на прави начин прилагоде, то може повећати поверење у домаће производе, што може резултирати већом тражњом и бољом репутацијом на тржишту.
„Како би се искористиле предности и превазишли изазови, важно је да домаћи произвођачи и трговци правовремено прате и разумеју нове прописе, унапреде своје процесе производње, квалитет и иновативност, те развију ефикасну маркетиншку стратегију. Такође је важно успоставити сарадњу са релевантним институцијама, привредним удружењима и стручњацима који могу пружити подршку овом процесу“, саветује Небојша Лазаревић.
Уз то, како каже, домаћи произвођачи и трговци могу искористити процес усклађивања са ЕУ регулативом као прилику за увођење нових технологија, побољшање ефикасности производње и управљања, фокус на одрживост и заштиту животне средине, што као крајњи резултат може имати јачање конкурентске предности на тржишту ЕУ и шире.
Промене ће, осим домаћих произвођача и трговаца, морати да прати и наша регулатива.
Извор: biznis.rs
