Прича бившег радника месаре „Матијевић“ Михајла Чепија узнемирила је свакога ко је гледао видео-симак са осушеним, усмрделим виршлама, месином, саламама. Прича да једемо не само отпатке већ и неисправно месо могла би многе да кошта слободе, али у некој уређеној земљи. Овако, Чепи се после брзопотезне интервенције савесних инспектора и увређених произвођача посрамљено извинио. Срби су природно сумњичав народ вођен оном да „где има дима има и ватре“. Ако је блаћење, штета је већ учињена. Ако није… Да ли је „обмана потрошача“ то да једемо суви квалитет или то да једемо храну која не спада у наш ланац исхране? Да ли је ово све завера конкуренције и параноичних или завера ћутања прерађивача или, тачније, увозника свиња, телади, ћурки и пилића?

На фискалном рачуну из ресторана пише да је за рекламацију обавезан рачун, иако Закон о заштити потрошача прописује супротно.

Члан 56. Закона о заштити потрошача дословно каже: Потрошач може да изјави рекламацију усмено на продајном месту где је роба купљена, односно другом месту које је одређено за пријем рекламација, телефоном, писаним путем, електронским путем, односно на трајном носачу записа, уз доставу рачуна на увид или другог доказа о куповини (копија рачуна, слип и слично).