Загреб – Рибљи штапићи, месна јела, намази и туна у конзерви при врху су листе производа за које се сумња да су квалитетнији у ‘старој’ ЕУ него на истоку.
Рибљи штапићи у Данској имају седам одсто више рибе него у Чешкој. Чоколадни намази су маснији и претрпанији шећером, у месним производима је “пилећи додатак” уместо свињетине, екстра девичанско маслиново уље помешано је с другим рафинираним масноћама, а конзерва туне с мањим уделом рибе кошта скоро два пута више него “оригинална”.
Како пише хрватски Јутарњи лист, поражавајући су то резултати бројних европских истраживања о упоредном квалитету производа који недвосмислено доказују оно на што се потрошачи већ годинама жале: произвођачи не шаљу производе истог квалитета у земље “старе” чланице Европске уније као у нове, попут Бугарске, Румуније и Хрватске.
Истраживања су углавном обухватила брендове производа највећих светских произвођача робе широке потрошње, попут газираних пића, намаза, конзерви, умака, сокова… Стога је Хрватска агенција за храну одлучила да спроведе опсежно истраживање о квалитету прехрамбених производа. Тако ће се упоредити између двадесет и тридесет једнаких производа купљених у Немачкој и Хрватској.
Немачка је, као развијена земља Западне Еуропе, узета као огледни примерак, јер је тамо доказан квалитет производа. Али, већ сада скоро да нема сумње како ће резултати истраживања показати да у Хрватској једнак производ није истог квалитета као у Немачкој.
Истраживање се ради на иницијативу Биљане Борзан, хрватске заступнице у Европском парламенту, која каже како ће пројект финансирати Европска унија.
“То је врло опсежно и врло скупо истраживање које ће потрајати, али добићемо резултате о квалитету производа које купујемо. Потрошачи се већ дуже жале да је производ исте марке купљен у земљама тзв. Западне Европе бољег укуса и бољег квалитета него у домаћим трговинама. Циљ нам је да извршимо притисак на Европску комисију да се то законима регулише. У темељним документима ЕУ налазе се једнакост и равноправност свих грађана ЕУ. Онда је право нас у Хрватској имати једнако квалитетне производе исте марке као и у Француској”, објашњава Борзан.
Европска комисија на слична је питања досад одговарала како су сви ти производи здравствено исправни. У то нема сумње, водећи брендови не би себи смели допустити пласирање потенцијално опасних производа. Али, када је квалитет у питању, одступања су велика. Истраживање спроведено у Чешкој тако је показало како је од свих узетих узорака прехрамбених производа њих чак 35 одсто било другачије, горег квалитета него у земљама старим чланицама ЕУ.
Посебно изненађује што су мање квалитетни производи у већини случајева у Чешкој били скупљи него оригинални производ у развијеној земљи. Купци, другим речима, скупље плаћају гору храну. У неким случајевима то би отишло толико далеко да је у боци познатог леденог чаја било чак 40 одсто мање екстракта чаја него у Немачкој, а цена је била виша, баш као и удео шећера.
“Произвођачи знају рећи како је реч о ‘локалном укусу’ па у неке земље пласирају маснији производ јер ‘грађани’ тако воле. Но, да је реч о бесмислици показује то што никада нису спроведена таква истраживања о локалним навикама која би им омогућила да тако размишљају”, истиче Борзан.
Истраживање ће бити проведено у више корака, а у ХаХ-у кажу како би могло да траје између 12 и 18 месеци. Најпре ће грађане кроз анкету питати за које производе сумњају да би могли бити горег квалитета у Хрватској него у Немачкој. Потом ће екипа Хрватске агенције за храну узети узорке тих производа у Хрватској и у Немачкој и однети на анализу у неку од овлашћених лабораторија, у зависности од производа и о томе шта се тачно анализом жели утврдити. Подаци ће потом бити анализирани и јавно објављени.
Извор: Б92
