Министарство правде није хтело да тумачи докле иду овлашћења приватних извршитења и када они могу да уђу у приватни посед.
Како је књига о Јулију Цезару довела извршитеље пред врата једном суграђанину? Наш читалац Б. Р. је у Библиотеци града Београда још 2011. позајмио историјско штиво, али књигу није вратио на време. Из библиотеке су му слали упозорења и опомене. Сваки дан држања књиге коштао га је десет динара.
„Након месец дана послали смо му прву опомену, а после два другу. Није се јављао и након шест месеци смо га тужили зато што није на време вратио књигу и платио пенале”, кажу у Библиотеци града Београда.
Међутим, Б. Р. је књигу о Јулију Цезару вратио након две године (2013.) и измирио сав дуг.
„Када нам је све исплатио дали смо му потврду. Али претпостављамо да ту потврду није однео у јавно градско правобранилаштво којом би практичнао прекинуо спор. Сада му извршитељи иду на врата због судских трошкова. Код нас је све регулисао”, кажу у библиотеци, коју случај Б.Р. више не занима. Нису га упутили на правобранилаштво, а и зашто би? Његова даља судбина их није занимала.
Но зато је Јавно правобранилаштво града Београда на адресу на којој је Б. Р. био пријављен пре него што се пре неколико година одселио у иностранство, крајем августа 2014. послало решење у ком је Б.Р. обавештен да се на основу правоснажног и извршног решења Првог основног суда дозвољава извршитељима да „пописом, проценом и продајом” покретних ствари које су у његовом власништву наплати 10.500 динара. Наш дужник о томе појма није имао, јер нико није ни покушао да у његовом одсуству подигне пошиљку која му је упућена на адресу на којој је некада био пријављен. Извршитељи су га се опет сетили и сада су решени да ипак наплате непостојећи дуг за Јулија Цезара: 10.500 за књигу, односно судске трошкове, а 6000 (плус награде) за труд извршитеља. А у чему се у овом случају састоји њихов труд? То јуче нико није умео да нам прецизно обајсни, а најмање Министарство правде, које је смислило начин наплате дуга и прогурало кроз скупштину РС Закон о извршењу и обезбеђењу, који је приватним извршитељима дао овлашћење веће чак и од судског.
У Министарству правде јуче нису хтели да нам тумаче докле иду овлашћења приватних извршитеља и када они могу људима да упадају у станове. Одговорили су нам да је законом који се примењује од 2012. дефинисано поступање и овлашћење извршитеља (тада приватни, данас јавни извршитељи).
„Тај део закона се није мењао ни у новом закону, који је усвојен у децембру 2015. године, а који се примењује од 1. јула 2016. Закон о извршењу и обезбеђењу прецизно регулише када извршитељ може да уђе у просторије – када извршни дужник није присутан или не пристаје да отвори просторије“, кажу у Министарству правде.
Обавештавају да се извршење спроводи на основу решења о извршењу које доноси суд или на основу закључка о спровођењу извршења који доноси јавни извршитељ. „Напомињемо да су јавни извршитењи носиоци јавних овлашћења којима је законом пренето овлашћење да у поступку извршења предузимају исте радње као и суд. С друге стране, министарство инсистира, а посебно новим законом, на дисциплинској одговорности рада јавних извршитеља, те у складу са тим заједно са Комором извршитеља врши наџор. Такође, уколико се уочи незаконито поступање извршитеља министратво иницира покретање дисциплинског поступка“, кажу у Министарству правде.
Нисмо успели да сазнамо да ли је Министарство правде икада успело да „уочи“ незаконито поступање извршитеља, нити да ли је икада „иницирано покретање дисциплинског поступка“. Сазнали смо само да извршитељи имају право да дођу у ваш стан у вашем одсуству, да са полицијом и два сведока провале врата и да вам одузму имовину у вредности коју дугујете. Процену вредности ваше покретне имовине врши лице одређено само за тај посао. Можемо само да претпоставимо шта ће извршитељи одузети у нечијем стану, у одсуству власника, процењујући да вреди сто евра. Апарат за кафу, а можда и кафу приде? Тостер и хлеб? Уметничку слику? Лустер или гитару? А ако Министарство правде ту „уочи“ неку неправилност, грађанину остаје да се нада да ће после „уочавања“ дисциплиновати извршитеље. Једино уопште није јасно каква је то утеха за грађанина коме је неко одокативно запленио имовину.
А поготово није јасно како је могуће пленити имовину особа које нису посудиле књигу о Јулију Цезару и чија је веза са несрећним читаоцем историјског штива (које је одавно враћено Библиотеци града Београда) била у томе што су му на неко време пружили уточиште у свом стану у Београду, пре него што је отишао у печалбу.
Заиста, одакле право извршитељима да на силу упадају у станове?
У Националној организацији потрошача Србије (НОПС) кажу да у овом случају није све у складу са законом и да би власници стана требало да се жале Министарству правде.
НОПС сматра спорним то што приватни извршитељи имају законско право да без судског налога улазе у приватне станове грађана и пописују и плене имовину дужника. Кажу и да приватни извршитељи имају већа овлашћења од судских.
Иначе, НОПС је тражио оцену уставности одредбе закона који се односи на рад приватних извршитеља и њихову праксу да без налога суда упадају у приватне станове и пописују имовину. Међутим, Комора извршитеља није хтела јуче да коментарише иницијативу Националне организације потрошача, нити ће „утицати на независност и самосталност“ Уставног суда приликом доношења одлуке“.
У Комори кажу да јесу предузетници, али су, пре свега, носиоци јавних овлашћења и имају статус службеног лица које је овлашћено за послове који су му законом поверени.
Зато ће извршитељи наставити да спроводе извршење пописом, проценом и продајом покретних ствари дужника у складу са Законом о извршењу и обезбеђењу, кажу у Комори извршитеља и напомињу да ово није први пут да се пред Уставним судом оспоравају делови закона.
У НОПС-у који окупља 12 локалних удружења из целе Србије, кажу да ни на који начин не подржавају неплаћање рачуна, али не могу да се сложе са процедуром која извршитељима даје толика овлашћења. Нелогично је, у најмању руку, да вам неко без одлуке суда (као у случају када полиција улази у нечији стан) упада на приватни посед и намирује дуговања.
„Сигурни смо да постоји начин да се члан 72. Закона о извршењу и обезбеђењу промени и усагласи са уставним правом грађана који им гарантује неповредивост стана“, каже Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.
Он подсећа и на то да су се грађани жалили његовој организацији и на принцип процене имовине која се пописује и одузима. Дешавало се, наводи Паповић, да изузетно вредна уметничка дела буду процењена на неколико хиљада динара. Да не говоримо о томе колико је социјално угрожених грађана којима, да суд одлучује о томе, дуговања сигурно не би била намирена на овај начин.
Извршење у три корака
Поверилац покреће поступак код извршитеља за наплату комуналних потраживања и извршилац доноси закључак о извршењу. У наредних 25 дана извршитељ мора два пута да покуша да уручи дужнику тај закључак и обавести га о дугу. У случају да га не пронађе на адреси из личне карте, закључак се сматра достављеним тиме што се истакне на огласну таблу суда. Дужник има осам дана да плати дуг и трошкове или пет радних дана да уложи приговор, што не одлаже извршење. Уколико се дуг намири, извршитељ може ставити административну забрану на имовину правних субјеката или физичких лица. Законом су, иначе, дефинисана и основна средства за живот која не могу бити предмет принудне наплате.
Извор: Политика
