На фискалном рачуну из ресторана пише да је за рекламацију обавезан рачун, иако Закон о заштити потрошача прописује супротно.
Члан 56. Закона о заштити потрошача дословно каже: Потрошач може да изјави рекламацију усмено на продајном месту где је роба купљена, односно другом месту које је одређено за пријем рекламација, телефоном, писаним путем, електронским путем, односно на трајном носачу записа, уз доставу рачуна на увид или другог доказа о куповини (копија рачуна, слип и слично).Мекдоналдс директно крши Закон о заштити потрошача и онемогућава потрошачима рекламацију уколико су незадовољни неким од њихових производа или ако им је евентуално наплаћена погрешна цена.
Мада се од великих компанија некако увек очекује да поштују и примењују прописе, изгледа да то баш и није тако, бар у овом случају. „Мекдоналдс“, наиме, потрошачима издаје фискални рачун, на којем осим уобичајних података о фирми, производима који су купљени и цени, стоји и видно исписано: „рекламација важи само уз рачун“. То можда и не би било посебан проблем да Закон о заштити потрошача децидирано не прописује да се куповина осим рачуном може доказати и на друге начине.
Одвраћање купаца
Члан 56. Закона о заштити потрошача дословно каже: Потрошач може да изјави рекламацију усмено на продајном месту где је роба купљена, односно другом месту које је одређено за пријем рекламација, телефоном, писаним путем, електронским путем, односно на трајном носачу записа, уз доставу рачуна на увид или другог доказа о куповини (копија рачуна, слип и слично).
“Мекдоналдс” тврди: Поштујемо прописе
Дакле, да појаснимо, то што нисте сачували рачун никако не значи да не можете рекламирати, на пример, да је играчка коју је ваше дете добило уз “хепи мил” оброк неисправна. Напротив, ако сте плаћали картицом, закон предвиђа да је слип сасвим довољан доказ да је куповина заиста обављена, а у ту сврху може послужити и извод из банке, уколико ни слип није сачуван. Такође, ископиран или скениран рачун се мора признати као потврда куповине и основ да се поднесе захтев за рекламацију. А порука са рачуна у “Мекдоналдсу” управо одвраћа купце од рекламације, јер они одустају од рекламације мислећи да на то немају право без рачуна, иако апсолутно није тако.
С друге стране, из “Мекдоналдса” поручују да поштују закон.
-“Мекдоналдс” строго поштује законе сваке земље у којој послује и највише стандарде у квалитету. Задовољство гостију у нашим ресторанима је приоритет компаније и у сваком моменту се у нашим ресторанима широм Србије, а тренутно их има 23, поштују прописи и права потрошача. “Мекдоналдс” у Србији прихвата рекламације купаца и потрошача на основу било ког доказа о куповини, у складу са законом. Прихватамо све доказе из којих се несумњиво може утврдити да је куповина извршена у неком од наших ресторана. Због специфичне форме и “Мекдоналдс” стандарда, на издатом рачуну пише да “рекламација важи само уз рачун”, а свакако се уважавају и копије рачуна, фотографије или скениран рачун, ако и евентуално други доказ о извршеној куповини, управо како је дефинисано законом – стоји у одговору.
На шта се могу односити рекламације:
- неисправна играчка из "хепи мила"
- погрешно обрачуната цена
- чистоћа објекта
- квалитет услуге
- организација рођендана.
Доказ о куповини:
- рачун
- копија рачуна
- скенирани рачун
- слип – у случају плаћања картицом
- извод из банке – у случају плаћања картицом
Купци нису довољно информисани
Са проблемом попут овог у “Мекдоналдсу” потрошачи се често срећу и у продавницама одеће и обуће када дођу да рекламирају неки артикал. Како за “Заштитник потрошача” кажу у потрошачким организацијама, доста је примедби које се односе управо на то да трговци не желе да приме захтев за рекламацију и тиме испуне своју законску дужност зато што нема сачуваног рачуна.
С друге стране, и купци нису довољно информисани, па одмах одустану, мислећи да заиста немају право на рекламацију уколико нису сачували рачун.
Извор: Информер, Заштитник потрошача
