Исти производ, а различита декларација?
Колико заправо меса има у мортадели са слике и о чему се овде ради, питао нас је један потрошач?
Колико заправо меса има у мортадели са слике и о чему се овде ради, питао нас је један потрошач?
Обућа, нарочито патике, није нимало јефтина ставка и кад је у кући више деце, спортска обућа мења се као на траци. Судећи по подацима Удружења за заштиту потрошача, најчешће примедбе на квалитет робе односе се на патике, спортске чизме, спринтерице... Тако се деси да се рашију, одлепи ђон, пукну са стране, поцепају после неколико ношења, пропусте воду када не би требало. Следи рекламација, чекање замене или поврата новца. Немају сви, међутим, среће да успешно замене "фалш" робу.
Трговац одговара за несаобразност (квар, оштећење) која се појави у року од две године од дана куповине. Није месец дана, није два, а свакако “рок за рекламацију” није шест месеци.
Један од највећих потрошачких проблема у Србији већ дуги низ година је квалитет обуће. Разлог за то је што приликом увоза производа не постоје утврђени стандарди којима би се прописао одговарајући квалитет. Управо је то један од главних разлога зашто сваки други пар обуће буде предмет рекламације, а често су то и производи реномираних брендова, за које се некада издваја износ који превазилази новчане могућности потрошача. У тренутку куповине, потрошачи се воде политиком „што је производ скупљи, вероватно је и квалитетнији“, док је реалност потпуно другачија и неретко се потврди да цена итекако не оправдава квалитет.
Уместо скупих производа са наводно здравственим ефектима, испоручују јефтине кинеске копије и наплаћују их скупо уз уговоре који често не могу да се раскину.