Актуелни догађаји указују на то да се проблеми у сектору туризма и угоститељства усложњавају. Питање лиценци за већину агенција и даље није решено, осим за неке које су успеле да обезбеде полисе осигурања, а таквих је изузетно мали број у односу на укупан број агенција. Понуде за осигурање које су појединим, углавном мањим агенцијама, достављене представљају, у овим околностима, огроман намет и без помоћи државе и министарства известан је банкрот већине туристичких агенција.
У оваквом амбијенту, поставља се питање шта ће бити са путницима који поседују ваучере за заменско путовање? Да ли ће успети да га реализују или добију поврат новца? По свој прилици неће.
Уколико агенције банкротирају, заменска путовања свакако неће бити реализована, а поврат новца на основу полиса осигурања је такође под знаком питања, будући да су последице ванредног стања углавном искључене као осигурани случајеви. У случају овог сценарија, не помажу ни „ненаплативе“ тужбе против агенција, које пропагирају поједина удружења, напротив, исте могу створити само додатне трошкове путницима. Не улазећи у штетност последица које се тичу губитка посла великог броја људи у том сектору, односно свих оних који су и до сада пословали у законском оквиру, истичемо да ће највећу штету претрпети потрошачи који се позивају на Уредбу, јер ће, врло вероватно, остати и без новца и без путовања. Овакав епилог, не иде на корист ни туристичким агенцијама, ни потрошачима. Корист ће имати појединци, који под нереалним, нелојалним и неконкурентним условима и уз помоћ државе и министарства успеју да „преживе“ и овај период. Многи од њих не плаћају порез, имају неизмирена дуговања по претходним полисама осигурања, а неки су и варали путнике, отварали агенције под другим именима и никада нису одговарали за учињену штету – путницима, појединачно и агенцијама које савесно послују. Овим питањима треба да се бави пореска управа, тужилаштво и министарство које прописује услове за рад агенција.
У овом тренутку, приоритет је наћи решење које ће омогућити агенцијама да „преживе“, а све у циљу заштите потрошача, односно како би сви они који се позивају на Уредбу могли да добију заменско путовање или поврат новца
НОПС генерално подржава велике напоре свих актера на тржишту који се улажу како би се решили проблеми у овој области, али снажно инсистира да се коначно раздвоји „жито од кукоља“ и да се помогне само онима који помоћ „заслужују“. Досадашњи неселективан приступ без икакве појединачне контроле, процене ризика пословања, провере да ли је у пословању било неправилности, односно да ли су путници у неким случајевима оштећени, нас је довео у ситуацију да имамо на стотине агенција које под једнаким условима траже помоћ која некима није ни потребна, а неки је и не заслужују. Питање полиса осигурања може се решити тако да се цена одређује у складу са прометом, индивидуалном проценом ризика, а не на основу нереалних критеријума који се намећу свима без обзира на начин пословања. Поставља се питање, коме је у интересу и ко ће одговарати ако огроман број путника остане необештећен?
