Новосађанин Владо Ивановић купио је својој деци прошле недеље паковање гриза, али је у кеси поред производа који је пазарио пронашао и два лептира: живог и мртвог.
Према његовим речима, данима је безуспешно покушавао да ступи у контакт са пољопривредном инспекцијом, која по закону врши контролу ове врсте прехрамбених производа.
"Један мољац био је мртав, други жив али је и он у међувремену умро, док је по целом горњем делу кесе била некаква паучина. Данима се на телефон пољопривредне инспекције јављала аутоматска секретарица а кад сам и лично отишао на наведену адресу, тамо није било никог, осим жене у писарници која ми је објаснила да је једна инспекторка тренутно у Пожеги, док је друга на одмору, и да се јавим за недељу дана", препричава он за 021.
Ивановић је гриз купио у "Идеи" код Норк-а у Михајла Пупина 2, али не жели да га врати, већ жели да надлежне институције ураде свој посао.
"Најлакше би било вратити га, али то не желим. Хоћу да надлежној инспекцији предам производ компаније "Др. Оеткер", који кошта свега 54,99 динара", каже Ивановић.
Компанија "Др Оеткер" убрзо је контактирала Ивановића са жељом да им пошаље фотографије контролног кода преко којег би могли да приступе испитивању целокупне серије овог гриза и како би евентуално могли да повуку целу серију ако се испостави да је контаминирана. "Искрено нам је жао због ове непријатности и одмах ћемо покренути процес рекламација како би се утврдио узрок. Уколико сте сагласни, послаћемо Вам пакет заменских производа и зато Вас молимо да нам пошаљете своју адресу", пише у мејлу.
Ивановић каже да није прихватио понуду да добије пакет заменских производа.
Поред произвођача спорног производа, потрошачу су се обратили и из Удружења за заштиту потрошача, којима је Ивановић упутио и званичан допис. Младен Алфировић, из поменутог удружења потрошача, потврдио је за 021 да је допис стигао у њихове руке, те да ће потрошача саветовати да напише допис пољопривредној инпекцији.
"Има више оваквих приговора који стижу нашем удружењу. Процедура је иста, или се потрошач који поседује релевантне доказе упућује да сам напише допис надлежној инспекцији, или уколико из неког разлога потрошач то не може да уради, удружење може процедуру спровести уместо њега. Али како се то њему лично десило и како су докази код њега, саветоваћемо му да се сам обрати инспекцији", рекао је он.
Будући да се овакве ситуације Новосађанима дешавају свакодневно, те су друштвене мреже пуне фотографија производа у којекаквим стањима, из Удружења за заштиту потрошача јасни су у ставу да је основни проблем тај што грађани заправо не познају процедуре, како би најлакше заштитили своја потрошачка права када им се овакве ситуације десе. Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије за 021 објашњава да грађани у оваквим случајевима не могу очекивати велику одштету, јер су произвођачи профилисани у одбрани од оваквих оптужби.
"Особа мора да има комплетан доказ, првенствено фискални рачун и да се обрати организацији потрошача, па ћемо ми онда писати одговарајућој инспекцији. Кажем одговарајућој, јер грађани углавном не знају да су сви производи биљног порекла у надлежности пољопривредне инспекције, а сви производи животињског порекла у надлежности ветеринарске инспекције", објаснио је Паповић.
Он је нагласио да је највећи проблем Правилник о узорковању, према коме постоје строге одредбе на који начин потрошач може да оствари своја права ако наруши оригиналну амбалажу. У случају да се инспекције након дописа удружења не оглашавају, Паповић каже да и ту постоје правни лекови, али апелује на грађане да се прво обрате удружењу, а не самим производним компанијама, јер "у Србији још увек није заживела процедура наплате штете од компанија од прекршених потрошачких права".
Извор: 021.rs
