Потрошачи у Србији увелико су променили навике и све више се окрећу набавкама у малим трговинама. Велике куповине су прошлост, указују у потрошачким организацијама.
Велике куповине код нас су отишле у прошлост. Наши купци сада чешће иду у продавницу, али далеко мање купују, наводе трговци. Окрећу се набавкама у мањим продавницама. Наш потрошач сада углавном прати акције и снижења које нуде велики трговински ланци и чешће одлази у планске набавке.
Људи се понашају рационалније, купују мање, само оно што им је потребно и када им је потребно, наглашавају у малопродајним ланцима. Грађани неопходне дневне намирнице махом набављају у мањим продавницама. Трговински ланци су то и те како осетили кроз пад промета и преоријентисали се на "мање трговинске формате", ближе потрошачу, а цене су остале приближне, прилагођене тањем џепу потрошача.
– Купци сада пажљивије купују, обављају мање и чешће куповине, практично пазаре у складу са својим дневним потребама и у складу са тим и ми конципирамо акције и понуде – каже Маријана Кристић, директорка сектора за бригу о корисницима "Меркатор С".
Стручњаци истичу да се сада, сем хране, у мањим трговинама све више купују пиће, кућна хемија, средства за личну хигијену… То су приметне промене, и тренд који је вероватно дугорочан и ту Србија није никакав изузетак.
– Неопходне дневне потрепштине већ одавно набављам на неколико места, сир, јаја и коре купујем у специјализованим продавницама, јефтиније су за бар за петину, кобасице и месо када је акција, исто као и морску рибу – каже Београђанка Марија В. – На пијацу одлазим касно по подне када падну цене јабукама, салати, ротквицама, луку. Уштеде су значајне, важно ја да пазите где и када купујете.
Све више се смањује разлика у цени намирница и осталих артикала између малих и великих трговина, што је "логична реакција на беспарицу", објашњавају у трговинским кућама. Иако сада "на цени" добијају мањи маркети, велики тржни центри ће опстати, али само они који су добро позиционирани и који понуде потрошачима додатну услугу, као што су угоститељство, забава, додатни асортиман…
У прошлој години видан је пад куповне моћи грађана, који је у уделу трајних потрошних добара, на пример, износио 10 одсто. Ипак, фирмама које су одобравале значајне попусте и разне друге бенефите купцима, успело је да остану на истом нивоу или чак да остваре неки минималан раст. Слично је било и у прехрамбеној индустрији, где је у протеклој години рецимо месна индустрија забележила пад продаје од, такође, 10 одсто.
Верују српској роби
У Србији је у паду број потрошача, који једном месечно иду у велике куповине, али је и даље велики проценат оних који купују у малим продавницама, показују подаци потрошачких организација. Истовремено, расте проценат грађана који радије купују и имају више поверења у производе домаћих произвођача него страних.
Не предају се
Трговински сектор, без обзира на тешкоће због ограниченог стандарда грађана, највиталнији је део српске привреде и трећину регистрованих предузећа, како истичу у Привредној комори Србије, чине фирме у трговини. Такође, трговина чини око 11,7 одсто бруто домаћег производа и запошљава безмало 19 одсто укупне радне снаге у Србији.
Извор: Новости
