[tab2 url="vesti/96-ko-nas-sve-vara" img="images/stories/demo/general/tabs/prevaranti.jpg" title="Ко нас све вара и на који начин" type="tabs2" position="all"]
Мајстори или преваранти
Када је о мајсторима реч, главно питање је како разликовати правог од приученог или од преваранта? Због тога је први савет – пробајте да вам неко препоручи мајстора. То је боље него оглас или флајер из поштанског сандучета. Други савет је и – ништа не плаћати унапред [/tab2]
Законска регулатива се, нажалост, мало бавила заштитом корисника мајсторских услуга. Закон о заштити потрошача је то донекле успео, али, за сада, он не нуди ништа више од дуготрајних судских парница. Можете парницу покренути сами и без друштва за заштиту потрошача, али морате поседовати материјалне доказе да вам је неко заиста извео радове и морате убедити суд да су они лоше и нестручно изведени, па је због тога настала штета на некретнини, неком кућном апарату или на возилу. Како трошкови поступка падају на тужиоца, док се не докаже и то правоснажно, да је тужени крив, питање је колико људи ће имати финансијске снаге да добије одштету од извођача радова. Због тога, опрезно пре него што ангажујете некога да вам окречи стан или поправи технички уређај.
Ракије од меласе и кукуруза
Пре тачно годину дана, резултати велике контроле ракија на београдском тржишту показали су да упркос натписима на декларацијама, готово половина испитаних узорака није воћног порекла.
– Утврђивали смо оригиналност производа провером порекла етанола у складу са Законом о ракији и другим алкохолним пићима. За анализу је узето 44 узорка воћних ракија од 21 произвођача, и то шљивовица, лозовача, крушковача, виљамовка, кајсијевача, дуњевача и дреновача – објаснили су у тадашњем Генералном инспекторату, додајући да су сви узорци узети из продавница на подручју града Београда и у оригиналним паковањима произвођача.
– Од 44 узорака ракије испоставило се да 20 нису воћне, како је то наведено на боцама. Најчешће су биле фалсификоване баш оне ракије које се код нас највише купују и пију, шљивовица и лоза – рекли су.
Превара се огледала у томе што су уместо шљивовице, дуњеваче или лозе поједини произвођачи потрошачима продавали алкохолно пиће произведено од кукуруза или меласе, у које је потом додавана арома воћа. Ракије су повучене из промета, поднете пријаве против неодговорних произвођача, а потрошачи се и даље питају какав је данас квалитет алкохолних пића која купују.
Ништа не кошта само један динар
Рекламе на телевизији, огласи у новинама, банери на интернет сајтовима и билборди на свакој већој раскрсници, пуни су примамљивих понуда на којима се нуде разни производи и услуге за динар. Мобилни телефон за само једну српску кованицу, интернет пакет по истој цени, чак и масаже или компакт-дискови. Истина је, међутим, да ништа не кошта само један динар. Уколико купујете технички уређај или узимате интернет пакет, ту је увек и уговор о коришћењу услуге и то најчешће на две године. Уколико бисте неку услугу за динар, ту је клаузула да је то тек за треће или четврто коришћење, док прва два или три плаћате по пуној цени. Зато, опрезно са понудама „само за један динар”, да не бисте на крају платили више него да сте одлучили да производ или услугу добијете по регуларној, тржишној цени.
Воћни сокови или шећерна водица
У Националној организацији потрошача Србије сумњају да се купцима и даље нуде воћни сокови који имају мањи садржај воћа од оног који је наведен на декларацији.
– Када смо пре две године радили анализу под називом „Има ли воћа у воћним соковима” и испитивали проценат воћа у тим напицима, утврдили смо да више од 40 одсто произвођача у својим соковима има мање воћа него што је то написано на декларацији. Тражићемо заједничку контролу воћних сокова у Србији са инспекцијама, а уколико тога не буде, ми ћемо подићи кредит и поново урадити анализу, јер према нашим сазнањима ситуација није нимало боља него што је била пре две године – кажу у НОПС-у. Србија је, иначе, недавно добила нови правилник о воћним соковима од којег се очекује да уреди ову област.
Ситне обмане
Најбројније обмане потрошача у Србији су оне ситне. Оне које уопште нису забрањене законом, нити представљају кршење прописа. Највећи проблем је у томе што купци за њих тек касније сазнају, попут чаше киселог млека која нема 200, већ 180 милилитара, чоколаде која више није тешка 100 грама, већ свега 80 или чипса чија кеса више не тежи 50 грама, већ 40. У потрошачким организацијама кажу да то и нису обмане потрошача, докле год је на декларацији наведена исправна грамажа, коју произвођач може самостално да одређује. Међутим, подсећају, да је то један од начина „прикривених” поскупљења.
Друга су сухомеснати производи пуни воде. Да ли је тако само како би тежина била већа, а тиме и рачун „тежи”? Треће, ситна слова на акцијским каталозима, где је великим словима истакнут попуст, а ситним напомене о томе на шта се он односи. Одговор Тржишне инспекције је да у Србији нема прописа који одређује величину слова, већ да је сваки каталог исправан уколико садржи све неопходне информације, без обзира на фонт који се користи.
Сајамске награде нису увек гарант квалитета
Многи произвођачи на амбалажи производа, и то најчешће прехрамбених, наводе и сајамска признања која су годинама добијали. У потрошачким организацијама постављају питање да ли су производи које потрошачи сваког дана купују, истоветни онима који су добили сајамске награде. Они подсећају и да су сајамске награде често оцена достигнућа, јер тамо произвођачи показују шта могу да направе, али то не значи да то увек и раде.
Препарати који решавају све проблеме
Они који одлуче да се против бора, акни или вишка килограма боре искључиво препаратима из реклама које свакодневно гледамо на телевизији и у огласима у штампи, ваљало би добро да размисле пре него што наруче те производе и потроше новац. Рекламе увек обећавају брзо решење, али у реалности није увек тако. Често прескупи препарати, који коштају и по неколико хиљада динара, неретко немају никакво дејство. Објашњење је у томе што када се неки производ води као лек, то значи да је прошао клиничка испитивања и да су познате све супстанце које садржи. Осим тога, то подразумева и да је такав медикамент дао резултате у примени и да делује, а познати су и негативни ефекти које лек може да има. А уколико се препарат региструје као козметички производ нико вам не гарантује излечење. Зато се информишите о искуствима других који су користили те препарате.
„Бесплатне” вечере од неколико стотина евра
Стално се читаоци јављају нашој редакцији са истим проблемом – телефоном су позвани на бесплатну вечеру на којој је одржана промоција. Нешто су тамо купили и, готово увек, то папрено платили, попут јоргана, јастука, посуђа... И то најчешће платили по неколико стотина евра. Проблем се јавља када то пожеле да врате, на шта имају право. Зато, знајте, када год нешто пазарите на бесплатној вечери или кућној промоцији, имате 14 дана да то вратите фирми од које сте купили и да добијате назад новац. То је ваше законско право, а обавеза трговца, па инсистирајте на томе!
Објављено: "Политика", додатак Потрошач, 01.12.2011.
