27. 11. 2024.

 

У Србији је прошле године заплењен и уништен 21.791 килограм јаја. Ако узмемо у обзир да је просечно јаје тешко 50 грама, долазимо до рачунице да је ветеринарска инспекција повукла скоро пола милиона комада. Разлози су разни – од тога да су јаја произведена у нерегистрованим фармама, да им је истекао рок употребе, али и због квалитета производа, кажу за Заштитник потрошача у Управи за ветерину Министарства пољопривреде.

Оно што још више забрињава су јаја заражена салмонелом, што се не може открити без микробиолошких анализа, али и ако се живина храни производима који садрже хормоне и антибиотике, упозорава бивши ветеринарски инспектор Мирослав Стојшић.

– Шта мислите, како то за само 40 дана пиле буде тешко три килограма. Наравно да их кљукају антибиотицима и хормонима, који се веома често преносе како у месо, тако и у јаја. Немамо довољан број инспектора који би могли да редовно контролишу произвођаче. Са увођењем ХАССАП-а произвођачима је омогућено да сами себе контролишу, а онда је врло јасно да ти резултати који приказују исправност њиховог производа могу да буду намештени. Неопходно је да се пооштри систем контроле. Јер антибиотици који путем производа животињског порекла доспеју у наш организам доприносе томе да постајемо резистентни на њих и да нас бактерије убијају и умиремо од сепсе. Такође и стока постаје резистентна на одређене бактерије јер јој се даје више антибиотика због бржег раста – категоричан је Стојшић.

Микробиолошке анализе

У Управи за ветерину упозоравају грађане да је чиста заблуда се јаје заражено салмонелом може препознати голим оком.

– Никако није могуће визуелно препознати јаја заражена салмонелом и напомињемо, како наши грађани не би били доведени у заблуду, да се на основу облика, боје и изгледа јаја не може утврдити њихова микробиолошка исправност нити доводити у везу њихов спољашњи изглед са безбедношћу. Чак се на пијацама продају "прљава" јаја под окриљем ознаке "домаћа" или "еколошка" – кажу у овој институцији и додају:

– Из тих разлога се обављају стална испитивања здравственог статуса живине и шаљу узорци фецеса са фарми на лабораторијска испитивања како би се проверило да ли је јато слободно од салмонеле, јер живина која је заражена салмонелом не показује знакове болести. Фарме код којих се дијагностикује присуство салмонеле блокирају се, односно забрањује се промет јаја са њих и решењем се стављају под наџор ветеринарске инспекције. Лабораторијска испитивања врше акредитоване лабораторије у ветеринарским институтима који су такође под наџором Управе за ветерину.

Регистрована продаја

На питање како обичан грађанин може да заштити себе од евентуалних зараза, у овој институцији кажу да би сваки потрошач требало да води рачуна о себи и члановима своје породице, те да купује јаја од продаваца који су своју робу изложили у одобреним или регистрованим објектима и која се чувају на прописаним температурним режимима.

– Одговорност за безбедност хране се, између осталог, утврђује и на основу лабораторијских налаза, па је тако за храну код које је до промена дошло услед неадекватних услова чувања и руковања одговоран продавац односно онај који храну ставља у промет. Потрошаче свакако саветујемо да сву храну животињског порекла купују на регистрованим местима и да проверавају податке који се налазе на декларацијама, јер често под изговором да купују "домаће" себе излажу већем ризику.

Најчешће неправилности у инспекцијским контролама

  • Нерегистрована производња хране, тј. производња хране намењена јавној потрошњи у објектима који не поседују одобрење Управе за ветерину, који не поседују ветеринарски контролни број и који нису под наџором ветеринарске инспекције у складу са анализом ризика
  • Недостатак произвођачке декларације или непотпуни подаци на њој, као доказ да је храна произведена у одобреном објекту, односно под контролом ветеринарске инспекције
  • Истекао рок употребе
  • Испуњеност услова у вези са хигијеном хране (непрописна температура чувања хране, неадекватно руковање храном, лична хигијена продаваца – непоседовање радне одеће)
  • Квалитет производа (изглед, боја, мирис, укус, оштећена амбалажа…)

Закидање на грамажи

Да ли сте се икада запитали на основу чега се класирају јаја која се продају у маркетима и да ли вам је икад пало на памет да ставите јаје на вагу? Како бисте били сигурни да вас нису преварили, пошто цена јаја зависи од класе, измерите их када их купујете. Јер разлика у цени може да буде поприлична.

Класирање јаја на основу тежине

Класа Маса јаја
(у грамима)
СС 70 и више
С 65 - 70
А 60 - 65
Б 55 - 60
Ц 50 - 55
Д 45 - 50
Е мања од 45

Како да сами оцените јаје

Мане унутрашњег квалитета јаја
Јаја са два жуманцета
Ова појава настаје када дође до две узастопне овулације у размаку од максимално три сата. Појава оваквих јаја чешћа је у почетку производног циклуса, када ритам ношења није у потпуности стабилизован. Неке лаке носиље склоније су ношењу јаја са два жуманцета у односу на остале, што значи да на ову појаву у извесној мери утиче и генетски фактор.

Крваве мрље
Крваве мрље у јајету настају тако што приликом овулације део крвног суда заједно са жуманцетом доспева у јајовод. Узроци могу бити различити: генетски фактори, храна, старост носиља, узнемиравање носиља – посебно у време овулације. Учесталост појаве крвавих мрља у јајима беле боје љуске је око 1,5 – 5,5%, док је код јаја браон боје љуске нешто већа.

Месне мрље
Месне мрље у јајету обично представљају делове ткива, као што су делови унутрашњег зида јајовода, али могу потицати и од крвавих мрља које су изгубиле боју. Њихова појава зависи од расе, хибирида, старости носиља и здравственог стања. Месне мрље у јајима учесталије се појављују код јаја браон боје љуске, него код белих јаја.

Водено беланце
Унутрашњи квалитет јаја, посебно квалитет беланцета, опада са старошћу носиља. Код неких носиља које су на самом крају производног циклуса беланце је водњикаво чак и код тек снесених јаја. Такође, неке инфективне болести, као што је инфективни бронхитис, затим висока амбијентална температура, поједина храна (пшеница) и лекови на бази амонијума и сулфата могу утицати на појаву водњикавог беланцета.

Пегаво жуманце
Некада се на површини жуманца појављују мале светлије пеге које настају услед продирања воде у жуманце кроз мембрану. Ова појава је чешћа у летњим месецима, а узрок могу бити неки лекови (никарбазин), паре амонијума, пиперазин или госипол (алкалоид пореклом из памукове сачме).

Мане спољашњег квалитета јаја
Јаја неправилног облика
Уколико је квалитет беланцета веома лош, не постоји довољно чврста подлога на којој би се у току формирања јајета изградила љуска. Резултат тога могу бити различите неправилности у облику, које у неким случајевима могу указивати на поједина вирусна обољења. Сви фактори који изазивају узнемиравање кокоши 10-14 сати пре ношења такође могу проузроковати појаву јајета неправилног облика.

Наслаге калцијума на љусци
Додатне количине калцијума могу бити депоноване на љусци и оне на њој проузрокују тачкасте творевине и неравнине, а у неким случајевима и ружичасто обојење на љусци. До ове појаве долази услед дужег задржавања јајета у утерусу. На ову појаву посебно су осетљива млада јата која су у проношењу, тако да сваки стрес или узнемиравање јата може проузроковати дуже задржавање јајета у утерусу.

Мекана љуска
Мека љуска и слаба калцификација љуске појављују се чешће код старијих јата која су на завршетку производног циклуса. Неадекватна исхрана (посебно недовољна количина калцијума у храни) може такође довести до повећаног лома љуске. Још један фактор који изазива лошији квалитет љуске јаја је висока температура спољашње средине, јер се у том случају смањује конзумација хране.

Напукла или поломљена љуска
Љуска може да пукне релативно лако након ношења и повећан проценат лома љуске заправо и представља један од највећих губитака при производњи конзумних јаја. До пуцања може доћи услед лошег квалитета љуске или услед лошег поступања са јајима приликом сакупљања, класирања или транспорта.

Прљава љуска
Након што је снесено, јаје може доћи у контакт са многим контаминантима, као што су измет, простирка (код подног система), прашина и друге нечстоће. Такође, јаја могу бити запрљана крвљу или садржином другог разбијеног јајета. Све ово доводи до тога да јаја не могу бита класирана као јаја прве класе.

Извор: Информер

Претрага

Центар за европске политике

BEUC, The European Consumer Organisation

THE GLOBAL VOICE FOR CONSUMERS