Новосађанима који раде за просечну плату од 40.000 динара, већи део оде на храну и рачуне, а све мимо тога доживљава се као луксуз.
Одлазак у позориште, изласци, куповина гардеробе, обуће и путовања, мисаона су именица, што знатно нарушава квалитет живота.
Са просечном зарадом од 40.000 динара, породице купују само оно што је неопходно за опстанак, истиче за 021.rs Младен Алфировић из Националне организације потрошача Србије.
"То онда није нормалан живот, потрошачи једва састављају крај с крајем, њихов стандард је и даље изузетно низак. И потрошачка корпа може да подмири неке основне потребе када су у питању основне животне намирнице. Међутим, поставља се питање да ли се ми овде бавимо неком темом која се односи на преживљавање и исхрану или је човек друштвено и социјално биће и има још неке потребе, као што су одлазак у позориште, биоскоп, промена гардеробе, неко летовање, кредит, промена аутомобила. Да ли се под тим подразумева неки нормалан живот? Када би ти трошкови ушли у потрошачку корпу, такозвани трошкови за неке друштвене потребе, потрошачка корпа би сигурно била преко 120.000 динара за четворочлану породицу", напомиње он.
За већину Новосађана, решење су куповина на одложено, распродаје и акције. С друге стране, продавци посежу за снижењима углавном пред истек робе коју продају, те се, како би се уштедело, купује храна и роба слабијег квалитета.
Новосађанка Сања Костић решење налази у куповини неопходних намирница једном месечно и то на велико.
"Муж и ја имамо укупна примања 70.000 динара, јер су нам плате по 30.000 и 40.000. Једна плата нам одлази на кирију и рачуне, а од друге живимо. Кирија нам је 140 евра, информатика око 4.500, струја 2.000, интернет и кабловска 3.000, рачуни за мобилне телефоне укупно 3.000 динара. Када поплаћамо све рачуне идемо у велику набавку неопходних потрепштина за стан, а трудимо се да купујемо повољније и на велико јер је тако јефтиније. На Кванташкој пијаци купујемо средства за кућну и личну хигијену, кафу, слаткише и џак лука, џак кромпира, брашно… Тамо је најповољније. Трудимо се да купујемо сезонско воће и поврће и да кувамо храну, јер једино тако може да се уштеди. Имамо петогодишњу ћерку и све остало иде на њу. Зато муж већ сада тражи додатни посао, да њој не би ништа зафалило, ускоро креће у школу", прича Сања за наш портал.
Куповина најосновнијих намирница превазилази дневни буџет оних са најмањим примањима. Основне потрепштине, али и плаћање рачуна за анкетиране Новосађане су најважнија ставка, а како кажу, мимо тога, одричу се скоро свега.
Мењати ценовну политику и тражити додатне начине зараде
Статистика показује да је трочланој породици за месечне трошкове потребно много више од једне просечне плате. Четворочлана породица може себи да приушти годишњи одмор једино ако прати снижења у продавницама, а сва одрицања знатно утичу на квалитет живота, истиче за 021 економиста Веселин Перовић.
"Ако је у питању самац, којем 50 одсто примања оде на режије, стан, телефон и интернет, уз минимум три оброка, отприлике би сам могао да се уклопи у тих 40.000. Међутим, ако више њих треба да живи од тога, тешко. Када погледате колико кошта карта за позориште или биоскоп, могао би себи да приушти једно или два пута да оде у позориште или у биоскоп и ту се прича завршава, јер је то голо преживљавање. Веома тешко може да преживи месечно и лош је квалитет живота. А шта је са онима који имају деце? Проблем је када су мала, а ако треба да издржавају и студента или средњошколца, то је тек тешко“, објашњава он.
Перовић решење види у проналажењу интерних ресурса и сматра да би свако требало да пронађе још неки начин зараде.
Србија је уз Македонију земља са најлошијим стандардом у региону. Из Удружења потрошача кажу да би томе на пут могло да се стане мењањем ценовне политике. Неопходно је јачати конкуренцију, омогућити долазак већег броја страних трговинских ланаца, што ће утицати на смањење цена, а самим тим и на повећање стандарда потрошача.
Извор: 021.rs
