Ако заживи предлог НОПС-а, потрошачки проблеми могли би много ефикасније да се решавају кажњавањем на лицу места.
Национална организација потрошача Србије још чека одговор на захтев који је послала Министарству трговине у коме тражи да се омогући покретање прекршајних налога, што би у пракси значило да би сваког трговца, због непоштовања закона, тржишни инспектор могао да казни на лицу места. По закону, трговци и сада могу бити кажњени новчано од 300.000 до два милиона динара, али НОПС инсистира на увођењу казни које би биле мање – предлажу од 50.000 до 100.000 динара, али би судови били растерећени, а средства од казни могла би добро да се искористе.
– Сваки прекршај трговца сада иде на суд. То је много случајева који по правилу застаревају и никада не буду наплаћени. У нацрту садашњег Закона о заштити потрошача постојао је прекршајни налог, међутим, када је укинута колективна тужба, а и због журбе да се закон усвоји у предвиђеном року, остали смо и без ове клаузуле, јер није било времена да се прецизније одреди и дефинише који би прекршаји били санкционисани – каже Горан Паповић.
Уколико ова иницијатива заживи требало би да се направи и листа прекршаја, а за сада је извесно да би се у овом случају нашле и оне ситуације у којима трговац не одговори на рекламацију у року од осам дана или не жели да потрошачу да број рекламације – или није истакао праву цену на производу.
– У Закону о заштити потрошача у казненим одредбама постоји рецимо стотинак прекршаја, ми ћемо извући десетак који су видљиви и лако доказиви. Рецимо ситуација у којима је потрошач затекао једну цену на рафу, а друга му је наплаћена на каси, када је декларација на производу неправилно написана. Све што је доказиво тражићемо да се на основу Закона о заштити потрошача и Закона о трговини санкционише на лицу места и уведе прекршајни налог. Надам се да ће се због тога трговци мало другачије понашати – рекао је Паповић.
Предлог НОПС-а је да се део новца од казни преусмери у заштиту потрошача и безбедност хране, а део да иде у буџет.
Вратити колективну тужбу
У потрошачким организацијама често напомињу колико је изгубљено тиме што је Закон о заштити потрошача остао без могућности колективне тужбе, са којом би се данас многи потрошачки проблеми решавали много ефикасније. Наиме, ако је неко продавао лош производ, на пример, или је понудио лош уговор, а исте услуге је користило много потрошача, једини начин да се ефикасно поведе спор и да се ти потрошачи обештете јесте колективна тужба. Потрошачи би лакше остваривали своја права, а тржиште би елиминисало лоше произвођаче или трговце који на непоштен начин остварују противправну добит, кажу у потрошачким организацијама. Колективна тужба је постојала у нацрту закона, међутим из Закона о облигационим односима је раније избачена као неуставна (због лоше формулације), тако да је склоњена и из Закона о заштити потрошача.
Извор: Политика
