Анализа четрнаест најомиљенијих пива у Немачкој, од којих је већина у понуди и у Србији, показала је да свих четрнаест брендова садрже хербициде у количинама које од пет до три стотине пута премашују оне које су дозвољене у води за пиће, а изазивају рак.
Пивопије у Србији требало би да се замисле пре него што одлуче да се почасте чашом неког од најчувенијих немачких пива, било да оно потиче са полица наших бољих супермаркета, или из славина престижних кафана које точе луксузна пива, попут „ердингера”, „бекса” и „кромбахера”, или „пауланера”, најелегантнијег бренда баварске престонице пива Минхена. Поткрај прошле недеље, уочи петстогодишњице доношења баварског закона о чистоти пива („Заповест о чистоти – Reinheitsgebot”), Институт за заштиту животне средине из Минхена установио је и доказао да немачко пиво није беспрекорно „чисто”, као што то легенда о традицији чистоте и рекламни агенти тврде: у пробама четрнаест најомиљенијих пива Немачке, свих четрнаест брендова садржало је пестициде и хербициде у количинама које премашују дозвољено оптерећење воде за пиће у размеру од пет до три стотине пута.
Реч је о хербициду глифосат, моћног америчког аграрног концерна „Монсанто”, чија је употреба дозвољена и у Србији, одредбом која је објављена у „Службеном гласнику” („Сл. гласник РС”, бр. 72/14), у складу са законом ЕУ о стављању у промет средстава за заштиту биља на територији чланица ЕУ (Уредба Европског парламента и Савета бр. 540/2011).
Од пре годину дана, међутим, глифосат је јабука раздора у расправама између еколога и лобиста америчког агрофармацеутског џина “Монсанта”: ломе се копља да ли би тај хербицид требало забранити, или – као што амерички лобисти захтевају од Брисела – дозволити његову употребу за даљих петнаест година, све до 2031.
Аларм је покренула Светска здравствена организација (СЗО) пролећа 2015. године, тврдећи да “Монсантов” хербицид раундап (роундуп) вероватно изазива рак, а светске агенције и медији – попут британског дневника “Гардијан”, њујоршког интернет портала “Интернешенел бизнис тајмс” и агенције Ројтерс – пренели су ту вест у свет. У међувремену, Немачка је забранила употребу воде за пиће која садржи више од 0,1 микрон глигосата, као и употребу житарица за пивску меласу која садржи овај хербицид. Али, како је показала анализа минхенског института, те забране биле су делотворне само у окружењу малих пивара које набављају незагађене немачке житарице. Велики произвођачи ипак су се определили за набавку житарица из Немачке, с минималним засићењем, а још учесталије – из иностранства, где контроле нису тако ригорозне.
У расправама на ту тему, које су минулог викенда доминирале у Немачкој, лобисти пивара истакли су да је могућност оболевања од рака занемарљива, с обзиром на то да би човек требало да попије најмање хиљаду литара пива па да оболи од рака. Њихови противници и медицински стручњаци, међутим, истакли су да нема доње границе која би могла бити дефинисана као критична. Карл Бер са минхенског института изјавио је за “Политику”: “Ако је реч о супстанцама које могу да изазову или подстакну рак, онда нема доње границе ризика… Сваки молекул једне канцерогене супстанце увећава могућност да ће ћелија подложна канцеру оболети од рака!”
Занимљиво би било навести шта (амерички) лобисти пивара мисле о томе. Канадски научник Патрик Мур, претходно активиста “Гринписа”, а касније први лобиста “Монсанта”, изјавио је гостујући на француској телевизији Канал плус да је глифосат толико безопасан, да би човек могао да попије литре, а не само микон или два овог пестицида и да остане здрав. А на питање ТВ модератора да ли би, у том случају, био спреман да испије само ракијску чашицу глифосана, Мур је грубо одговорио: “Не, хвала, нисам ваљда глуп, а нисам ни идиот, кретену!”
За разлику од господина Мура, аргентински научници и еколози захтевају забрану ово производа “Монсанта”. Петиција којом се захтева забрана потписало је 30.000 аргентинских лекара. У њој је истакнуто да глифосат не изазива само рак, већ утиче и на повећани број спонтаних побачаја, деформацију фетуса, болести коже, на респираторна и неуролошка обољења.
Шта, најзад, кажу надлежни у Србији? Танјуг је у пролеће 2015. године – три месеца после упозорења СЗО да је глифосат канцероген – дао право и једино саопштење: “Процене штетности супстанце глифосат у ЕУ требало би да буде завршено до 2020. године – уколико се претходно, на основу резултата истраживања, његова употреба не забрани или ограничи… Такву одлуку ће подржати Република Србија изменом Листе одобрених супстанци, односно укидање или ограничавање решења о стављању у промет средстава за заштиту биља која садрже ову супстанцу, што би практично значило забрану или ограничавање промета и примене, већ у зависности од одлуке ЕУ.”
Заповест о чистоти пива
Немачки закон о чистоти пива “Заповест о чистоти”, донесен 1516. године, прописује да за производњу пива смеју бити коришћени само вода, јечам и хмељ, као и пивски квасац. Управо строго придржавање тог закона учинило је немачко пиво чувеним широм света.
Извор: Политика
