У Србији још увек нема робних кућа ИКЕА, али то не значи да наши држављани нису купили те играчке својој деци у некој од суседних држава. Српско Министарство трговине, туризма и телекомуникације – Сектор тржишне инспекције, иначе, спроводи у Србији кампању чији је циљ сазнање и подизање свести о потенцијално опасним играчкама на тржишту Србије. У кампањи учествују Привредна комора Србије, Завод за интелектуалну својину и друге институције које желе да пробуде свест потрошача о штетним последицама које могу имати фалсификовани производи.
Током 2014. године надлежни органи у Србији запленили су више од 107.000 кривотворених играчака намењених потрошачима у Србији. Те играчке могле су угрозити децу и задржане су на граници или повучене из малопродајних објеката у којима потрошачи пазаре. Међутим, нема сумње да је количина кривотворених играчака заплењених од инспекције само делић свих играчака које су тренутно доступне у Србији.
У промотивној публикацији „Сигурно не бисте ризиковали живот свог детета” потрошачу се објашњава како да препозна фалсификовану дечју играчку, односно да обрати пажњу на цену, квалитет производа, место продаје и амбалажу. Указује се на то да су фалсификоване играчке по правилу јефтиније од оригинала, да немају вредност која се за њих плати, да лако могу да се покваре и угрозе безбедност деце. Осим тога, производе се обично у незаконитим условима и без поштовања здравствених и безбедносних прописа. У публикацији се истиче да сировине које се користе за производњу фалсификованих играчака не подлежу контроли и могу садржати велику количину отрова, укључујући хемикалије које могу проузроковати тешке здравствене последице код деце. Такође, стандард производње таквих играчака обично је низак и често се дешава да ситни делови отпадну, због чега је дете изложено ризику од дављења.
Да би продали фалсификоване дечје играчке, илегални произвођачи их продају по цени знатно нижој од уобичајене. Због тога купци треба да путем интернета провере тржишну цену оргиналне играчке коју купују. Ако се играчке продају на алтернативном продајном месту, на пример на улици, постоји велика вероватноћа да је реч о фалсификату. Због тога потрошачи треба да купују само код легалних трговаца или у легалном супермаркету или продавници. Да би смањили трошкове, кривотворитељи често штеде на амбалажи па се у покушају њене имитације користе материјалима лошег квалитета.
У публикацији се дају и конкретна упутства потрошачима како да се носе с купљеном фалсификованом играчком. Ако потрошач накнадно утврди да је купио кривотворену играчку, треба да контактира с произвођачем оргиналне играчке или Тржишном инспекцијом при Министарству трговине, туризма и телекомуникација и то пријави. Потрошачима се указује и на то да прочитају штампани текст на кутијама играчака и да, уколико утврде да има правописних грешака, одмах реагују јер је вероватно реч о фалсификату. Битан је и квалитет амбалаже за кривотворене играчке јер је он често лошији, с обзиром на то да се склапа углавном ручно, лепак је неквалитетан.
Шта када је играчка већ купљена?
Уколико је неко већ купио фалсификовану играчку свом детету, може је вратити у продавницу у којој је купљена уз пун повраћај износа који је платио, затим одмах пријавити случај Тржишној инспекцији или произвођачу оргиналног производа. Купац може и задржати кривотворену играчку као доказ уз помоћ којег ће произвођач оргиналних играчака покренути поступак против кривотворења, чиме ће сваки купац допринети сузбијању даљег кривотворења дечјих играчака.
Извор: Дневник