Надлежности тржишне инспекције су Законом о заштити потрошача промењене, али постоји неколико ситуација у којима грађани могу да им се обрате.
Потрошачи су често збуњени када је реч о томе која су овлашћења Тржишне инспекције и у којим случајевима могу да им се обрате. Законом о заштити потрошача промењене су надлежности тржишне инспекције и сада су бројније у односу на претходни пропис из 2010. године. Важно је истаћи да је, у складу са европском праксом и праксом на свим развијеним тржиштима, укинута улога тржишног инспектора у решавању појединачних потрошачких проблема.
Како саопштавају у Министарству трговине, туризма и телекомуникација, постоји неколико ситуација када инспекција реагује.
– Најпре, када трговац не одговори на рекламацију потрошача у законском року од осам дана. За такво поступање прописана је новчана казна. Инспекција нема право да одлучује о садржини одговора – ово је питање пословне политике, посредовања са потрошачем или удружењем за заштиту потрошача или званичног судског поступка. То значи да надлежни инспектор може да наложи трговцу да одговори, али не може да му наложи шта да одговори, односно да уважи рекламацију – објашњавају у министарству.
Прописи кажу да инспекција реагује и када се злоупотребљава израз гаранција, када трговац непоштено послује или шаље пошиљке које потрошач није наручио. Такође и у случају када продаје, служи и поклања малолетнику дуванске, алкохолне производе и пиво и пиротехнику.
Према подацима министарства, највећи број притужби потрошача односи се на несаобразност робе или услуге, али ту су и други проблеми на које се потрошачи жале. Они наглашавају да је однос између трговца и потрошача из уговора о продаји робе или пружању услуга уговорни однос грађанског права, те нема места поступању Тржишне инспекције, као органа државне управе.
Ова процедура је уобичајена за Европу и околне земље и она подразумева немешање државе, чиме се не нарушава однос између учесника на тржишту.
Прецизније, то значи да, уколико потрошач, прво у директном контакту са трговцем, па касније обраћајући се удружењима за заштиту потрошача, не успе да реши проблем, то јест не оствари своја права, предстоји му судска заштита. За спорове вредности до 500.000 динара не плаћа се судска такса за тужбу.
Извор: Политика
