Штету за оштећену робу тешко је надокнадити јер закон максимално штити приватне фирме које достављају пошиљке
Приговори на рад фирми које се баве испоруком пошиљки последњих неколико месеци су удвостручени. Трећина жалби углавном се односи на неиспоручену робу, а велики број и на лошу услугу и немогућност обештећења у случају када стигне оштећен производ. По притужбама потрошача предњаче компаније „Акс” и „Бекс”, истичу у Националној организацији потрошача Србије.
И редакцији „Потрошача” недавно се јавио Љубомир Лацковић из Београда, који је имао проблем да наплати штету. Наиме, стигао му је поломљен котао за грејање на дрва који је платио 25.000 динара. Жалио се курирској служби и добио одговор да је рекламација одбијена јер, наводно, „онај ко је слао робу није добро упаковао пакет”. Пошиљалац му је обећао да ће вратити новац, али тек пошто курирска служба њега обештети. Остао је и без робе и без новца.
Неодговарајуће паковање је уједно и најчешће оправдање курирских служби када желе да избегну своју обавезу надокнаде материјалне штете. Младен Алфировић, правни саветник НОПС-а, објашњава да то не може бити објашњење, јер је логично да се сваки пакет који је фирма преузела од пошиљаоца сматра исправним. Али, како каже, Закон о поштанским услугама максимално штити оператере и отприлике је сва одговорност на ономе ко шаље робу. Он веома тешко може да докаже да није одговоран за оштећење пошиљке.
У члану 45 овог закона наводи се да је „поштански оператор ослобођен одговорности ако докаже да је до губитка или оштећења регистроване пошиљке дошло услед узрока који се нису могли предвидети па чак и због кривице пошиљаоца”. Оно што свакако треба знати јесте да прописи кажу да је велика одговорност на ономе ко шаље робу јер мора да процени према вредности робе да ли је правилно упаковао садржину, затворио пошиљку, изабрао погодно паковање.
– Када сматра да је оштећен, купац треба да се јави потрошачкој организацији. И раније смо посредовали, а када је било очигледних пропуста успевали смо да помогнемо. Када то није било могуће, упућивали смо потрошаче на Рател, који је следећа адреса за жалбу – каже Алфировић. Он напомиње и да потрошачи могу да поднесу приватну тужбу и да имају у виду да се за спорове у вредности до 500.000 динара не плаћају судске таксе.
Проблем са већином фирми које се баве овом услугом на почетку је било то што нису хтеле да уваже сугестије да морају да одговоре на рекламацију за осам дана. Позивали су се на Закон о поштанским услугама који предвиђа чак 30 дана за решавање жалби. Међутим, истиче наш саговорник, указали смо да се на све односе између трговца и потрошача примењује онај пропис који пружа већи степен заштите.
Сада, када су у питању рокови, нема дилеме. Међутим, доста је тога што не успевамо да решимо јер је овај вид услуге недовољно дефинисан, напомиње.
Наиме, реч је о услузи од општег економског интереса коју регулише и Закон о заштити потрошача (али само у једном делу), али и већ поменути Закон о поштанским услугама који прописује правила само за јавно предузеће које се бави овим послом. Проблем је то што је највећи број примедаба на рачун услуга које пружају приватне компаније које испоручују пошиљке.
Обештећење симболично
Ако се утврди да курирска служба мора да надокнади штету, закон предвиђа различите износе тог обештећења. Рекло би се да је то прилично симболична накнада, осим у случају губитка вредносних пошиљки. Међутим, ако оштећени докаже да је претрпео штету већу од износа који му по закону припада, фирма је дужна да исплати тај износ.
- губитак или потпуно оштећење робе – десетоструки износ поштарине
- губитак или оштећење вредносне пошиљке – износ означен на пошиљци увећан за плаћену поштарину, плус десетоструки износ поштарине на пренос
- прекорачење рока испоруке – петоструки износ плаћене поштарине
Извор: Политика
