Цене које су на рафовима истакнуте у парама заокружују се на каси, а цех плаћају потрошачи. Ако дневно у продавницама "нестане" по пет пара, годишње то је 90 милиона динара.
Сваке године трговци у нашој земљи због апоена мањих од динара "зараде" минимум 90 милиона динара. Сваки потрошач у радњи, наиме, дневно "изгуби" пет пара. На месечном ниво то је тек 1,5 динара, а за 12 месеци то је цех од 18 динара. Износ по потрошачу је више него скроман, али у Србији је око пет милиона потрошача.
Када би се рачунали сви пунолетни грађани, на кусур би могло и да се додатно заради, 23 милиона.
У Србији не постоји новчана јединица ни у папиру, ни у кованици мања од једног динара, али код нас и даље цене изражавају у – парама! То посебно користе трговинске куће, како би купце привукли симболично нижом ценом робе. Цене које нису заокружене на рафовима, заокружују се на каси, а цех плаћају потрошачи.
Већина потрошача се не обазире превише на ситне износе, јер је динар обезвређен, али трговцима би то могло да доносе не тако безначајан профит. Централна банка Србије давно је престала са ковањем апоена ситнијих од једног динара, али цене већине артикала изражене су са две децимале, па је немогуће платити рачун "у пару" и добити кусур за нешто што, рецимо, кошта 90 динара и 56 пара.
Стручњаци сматрају да не треба заокруживати цене у постојећим околностима, пошто су апоени од 50 и мање пара избачени из употребе пре осам година. Економиста Данило Шуковић за "Новости" каже да цене треба истицати у постојећим важећим апоенима како би се избегла сумња да се заокруживање врши на било чију штету.
– Мислим да цене треба исказивати само у оним вредностима за које постоје апоени који су у употреби – наглашава Шуковић. – Тим пре, јер се у нашем случају ради о малим вредностима, па нема никакве потребе за било какво заокруживање.
У теорији је могуће да трговац нивелисањем и изгуби, јер је препорука Народне банке да се износи до 50 пара заокружују на мањи, а они од 51 до 99 пара на већи износ. Ипак, искуства купаца показују да се то ређе дешава.
– Лоше је прописано да за електронско плаћање важе паре, а за готовинско плаћање се обавезно заокружује цена на динар – каже економиста Милан Ковачевић. – Заокружење преко 50 пара је на виши, а испод 50 пара на нижи износ, у целе динаре. Дакле од 1,51 динар даље заокружује се на два динара, а до 1,49 динара на динар, што је коректно. Нажалост, није код свих тако програмирано у рачунару. Тако да има и закидања да се 50 пара увек заокружује на виши износ, чиме је у великим бројевима закинут купац-дужник, а корист има продавац. Било би најбоље укинути паре за које Народна банка нема основа да задржава јер нема кованице ни новчанице у парама.
Виши и нижи износ
Народна банка Србије је још 2007. године повукла из оптицаја и последњи апоен мањи од једног динара. Према одлуци НБС, ако се рачун завршава износом од једне до 50 пара, заокруживање се врши на нижу вредност, а ако се завршава износом од 51 до 99 пара, рачун треба заокружити на виши износ.
Извор: Вечерње новости
