Врло занимљива прича о Тонус хлебу, која још није завршена, на прави је начин показала колико су потрошачи у Србији заправно незаштићени и препуштени "машти" и безобзирности оних који производе или продају одређену робу.
У том случају, занимљиво је да није у питању неквалитетатан производ. Напротив, потврђено је да за организам много благотворнији од "обичног" белог хлеба. Проблем је био то што је утврђено да су на паковању "Тонус" хлеба – чиста лаж. Колико год био квалитетан, ово је хлеб који (баш као ниједан други на планети) не лечи ни дијабетес, ни карцином. Притом, за разлику од онога што је наведено, он није умешен под патронатом Руске академије наука.
Није ово, наравно, једина превара потрошача. Она је само привукла нешто већу пажњу јавности, док на дневном нивоу изгледа као да се произвођачи и трговци такмиче ко ће више да "огули" наивчине у лику потрошача.
Познато је, на пример, да српски трговци редовно наводе лажи на декларацијама које прилажу уз увезене производе. Један од примера, с којим се скоро свако срео, тиче се водоотпорне обуће. Зимске чизме или ципеле које која имају произвођачку ознаку "waterproof" (непромочив), чим пређу границу продају се уз папирче с упозорењем да је реч о обући "за суво време". Све, наравно, с циљем да се спречи рекламација због евенуталног пропуштања воде.
Ту су још преваре приликом наводних снижења, водом натопљени сухомеснати производи, прекуцавање рока трајања, нечитке декларације, сокови без воћа, као и читава лепеза различитих махинација приликом продаје туристичких аранжмана.
Један од услова које ће Србија морати да испуни током процеса преговарања о придруживању Европској унији јесте или потпуни нестанак, или радикално смањење броја оваквих махинација. Преговарачко поглавље 28, које се односи на заштиту потрошача и заштиту здравља, подразумева – између осталог – низ правила која регулишу контролу производа, адекватно обавештавање потрошача, као и поштовање својеврсног уговора између потрошача и трговца.
Као и у другим областима о којима ће да се преговара, циљ свега овога јесте да стварање јединственог економског простора, на којем важе иста правила за све: да водоотпорна ципела буде отпорна и на белгијску и на српску кишу, да шунка буде иста у Италији и код нас, да не буде ни трага оној већ раширеној сумњи да су детерџенти и козметички производи који се продају у Европи и у Србији заправо различитог квалитета.
Уз бројне стратегије које ће усвојити и применити, Србија ће током овог процеса постати и део РАПЕКС система, тј. система брзог узбуњивања о опасним и небезбедним производима, чиме ће се убрзати повлачење с тржишта робе која би иначе месецима несметано кружила.
Крајњи резултат требало би да буде примена низа правила која ће ићи у корист потрошача, а која је за сада на нивоу привилегије доступне само у случају да продавац или произвођач једноставно не жели да вара. Пре свега, потрошач би – у случају прихватања ЕУ стандарда – имао право: да купује у било којој држави Уније, без наплате царине, да без непотребних компликација врати робу уколико она не одговара опису, да буде сигуран да је роба коју је купио (било да је реч о храни или нечем другом) високог квалитета, да се у потпуности ослони на декларације и етикете (које ће морати да буду тачне и прецизне).
ЕУ још прописује обавезу продаваца да наведу колико производ кошта према јединици мере (по килограму, литру, комаду, итд), забрану наградних игара чија правила захтевају да купите одређени производ, док туристичке агенције неће смети ни да сањају о превари својих клијената.
Све ово делује прилично надреално, посебно имајући у виду да је лаж у Србији општеприхваћен метод замајавања људи, а да овде преварен није био само онај ко се ни родио није.
Но, пошто се већ не можемо обрачунати с лажовчинама и преварантима врхунског калибра (тиме се чак ни преговарачка поглавља не баве), ред би био да нам макар ови ситнији додатно не загорчавају живот.
Извор: РТВ
