Због жеље за профитом, на српском тржишту постоје виршле, паштете, саламе и друге месне прерађевине пуне штетних састојака попут адитива, хормона и антибиотика, који доводе до озбиљних здравствених проблема, тврде у потрошачким организацијама. У ветеринарској инспекцији демантују такве тврдње.
Ветеринарске инспекције кажу да редовно контролишу читав ланац исхране и увоз месних прерађевина и демантују оптужбе да због жеље за профитом на тржишту постоје штетни састојци у храни. Напомињу да су месо и месне прерађевине у Србији безбедни за људску употребу.
Познаваоци кажу да није могуће да неке кобасице или паризери, на пример, у малопродаји коштају између 200 и 300 динара, када трошкови производње коштају много више.
Председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић каже да посебно треба издвојити велике месаре које јефтино продају прерађевине као релативно опасне, односно ризичне по самом квалитету меса.
"У Србију је прошле године ушло преко 35.000 тона неквалитетног меса треће категорије, које је завршило управо у тим производима. Друга категорија по ризичности, по опасности су заправо сва она продајна места на којима не познајете произвођача. То је на пијацама", рекао је Паповић.
Неки стручњаци тврде да се већ десетак година у Србију увози механички сепарисано месо и месни отпад у коме се налазе хормони, антибиотици, тешки метали и друге опасне материје.
Од тога се, кажу, производе и неке месне прерађевине, а састојци који улазе у састав таквих производа не користе се ни у исхрани животиња у појединим земљама Европске уније. Највише их има у пилећим производима.
"То су, у ствари, млевене кости, шије, тртице, леђа са костима, ако је стара живина и целе кокошке. То се све касније са костима меље и пушта кроз машине на којима се налазе сита и цеди. То је врло опасно за људе", истиче бивши начелник ветеринарске инспекције, доктор ветерине Мирослав Стојшић.
У Републичкој ветеринарској инспекцији кажу да само здраве животиње могу ући у ланац исхране и да се увоз и производња хране у Србији редовно контролишу.
Начелница Одељења ветеринарске инспекције Сања Челебићанин каже да је јако важно да се чита састав производа, нутритивне вредности и да потрошачи треба да бирају производе у складу са потребама и могућностима.
"Можда неко од нас воли производ који садржи више масноће, неко више протеина, али то су свакако вредности које стоје на декларацији и зато је јако важно да се на то обрати пажња", додаје начелница Сања Челебићанин.
Овакви проблеми последица су и тога што је Србија једина земља у Европи и у региону која нема агенцију или стручни савет за безбедност хране, што је била законска обавеза из 2009. године када је закон донет, кажу у Националној организацији потрошача Србије.
Извор: РТС
