Путем Интернета најчешће се продају обућа и одећа, а друштвене мреже су и су нашле своју улогу. Иако је у питању знатно лакши вид куповине гардеробе, уз свега неколико кликова мишем, грађани су слабо заштићени уколико роба коју поруче није одговарајућа, упозоравају организације за заштиту потрошача.
Уместо да сатима обилазите бутике у потрази за жељеним одевним предметом, Фејсбук, а све чешће и Инстраграм, нуди вам да се обучете "од главе до пете". Гардероба се неретко рекламира као фирмирана, а цена је знатно нижа него у овлашћеним бутицима. Погодност је и што стиже на кућну адресу, али уштеда времена на испробавање одеће, често иде на уштрб новца.
Статистички подаци показују да 50 одсто продаје путем интернета представља продају одевних предмета. Међутим, у организацији потрошача Србије кажу да су честе жалбе грађана на то да је роба коју су поручили путем друштвених мрежа далеко лошијег квалитета од оног који је рекламиран. Нажалост, организација у том случају може слабо да заштити потрошача којем једино преостаје да поднесе приватну тужбу против физичког лица који је преко друштвене мреже продавао робу.
"Нажалост колико смо упућени од стране потрошача покушај контактирања таквих продаваца и постизања неког договора углавном не уроди плодом, они просто знају да неке санкције не постоје и на неки начин бахато се понашају у том случају, не желе да изађу у сусрет, да ли да врате новац, да замене робу, углавном одбијају да то раде", каже Биљана Ковачевић из Националне огранизације потрошача Србије.
"Имате људе који једноставно хоће да купују у провереним продавницама, ви имате те продавнице и на интернету, те продавнице на интернету имају своје присуство на друштвеним мрежама и оне их врло лепо користе за практично унапређење продаје. Са друге стране имате оне који раде у сивој зони, имате они који продају крадену робу, фалсификовану робу, свега и свачега има", каже Драган Варагић, ИТ стручњак.
Правило куповине преко друштвених мрежа исто је као и у реалном животу, ако је понуда превише добра да би била истинита, онда то вероватно и јесте. У Министарству трговине саветују грађане да купују код продаваца који на Фејсбуку остављају пословне податке, као што су адреса, телефон и ПИБ. У супротном потрошачи ризикују то да купе неисправну робу, а пошто немају рачун или други доказ о куповини, ни законски нису заштићени.
Извор: РТВ
