Србији "супермаркет револуција" није донела корист ни потрошачима, ни малим пољопривредним произвођачима, већ је појединицима обезбедила монополске позиције.
То је закључак другог дана пољопривредног форума "Храна за Европу" у Суботици.Како је представљено, анализа утицаја трговинске револуције на цене хране у Србији, у периоду од 2000. до 2012. године показала је значајан раст малопродајних цена свих производа.
За 60 одсто увећана је малопродајна цена свињског меса, за 83 одсто јабука и пилећег меса, кромпира за 87 одсто, пасуља за 106, а млека за чак 119 одсто, док су за то време домаћи пољопривредни производи додатно су изгубили на вредности.
Директор Економског института Драган Шаговновић каже да "хипермаркет револуција" у Србији примарним произвођачима није донела доступност потрошача и тржишта, нити је због веће концентрације хипермеркета на тржишту малопродаје дошло до смањења цена у прехрани.
“Дошли смо у ситуацију да су цене примарних пољопривредних производа ниже него у региону, док су цене на полици више него у региону. Оно што је посебан проблем то је мало присуство наших производа на полицама”, рекао је он.
Због наведене ситуације, Економски институт је предложио Министарству трговине пројекат успостављања система праћења цена пољопривредних прехрамбених производа у Србији.
Горан Тадић, генерални директор компаније “Силбо”, сматра да је експанзија трговинских ланаца у Србији, између осталог, довела и до диспропорције између српских цена и цена у региону.
Као разлог за такво стање Тадић је навео неразвијен малопродајни систем у Србији у смислу здраве конкуренције.
“Ми се свакако надамо да ће кроз доласке нових трговинских ланаца у Србију, посебно можда дискаунтера, доћи до одређене промене у политици цена прехрамбених производа. Али свакако треба сагледати ефекте тога у смислу где ће се у односу на ту новонасталу ситуацију позиционирати наш прерађивачки сектор, наш агропољопривредни комплекс", додао је Тадић.
Упитан има ли на тржишту Србије картелског договарања и монопола у трговини, Тадић каже да у Србији није изражен картелски наступ трговинских ланаца јер не постоји здрава конкуренција.
“Ако постоје аномалије у њиховом пословању, оне су више ситуација стања на тржишту, непостојања одређене законске регулативе и суштина се своди на непостојање здраве конкуренције”, сматра он.
Весна Ковач, државна секретарка у министарству трговине, туризма и телекомуникација, тврди да се цене у Србији слободно формирају, да их одређује тржиште, те да држава не може да интервенише, јер би свака интервенција изазвала контра ефекат.
“Само трговачки партнери формирају конкуренцију, а држава са своје стране треба да контролиште да не постоји злоупотреба или доминантног положаја или остварих ствари које су забрањене законом о заштити конкуренције”, рекла је Ковач и додала да је Комисија за заштиту конкуренције та која прати злоупотребу конкуренције.
Он је оценила да постоји простор за напредак у смислу конкурентности због тога што је Србија, како је рекла, земља у фази умерене конкуренције.
“Сви они који планирају да инвестирају у Србију, сви трговачки ланци који планирају да отворе своје објекте, могу да побољшају тај степен конкуренције. И добродошли су, наравно”, додала је она.
Извор: Б92
