Jедна од новина Закона о платним услугама је и могућност да се, сем банака, и други играчи, попут мењачница и трговина, укључе на тржиште платног промета.
Наравно, сви они ће морати испуне услове које Закон предвиђа. Један од првих играча из Војводине који намерава да се опроба у пословима платног промета је трговачки ланац „Универекспорт“ са седиштем у Новом Саду.
Од наредне године грађани ће код мењачница или инфо-пултова у објектима ланца моћи да плаћају све врсте рачуна. Банке добијају конкуренцију, а колико ће их то коштати, односно хоће ли оборити цене у платном промету, видећемо догодине. Тек, стручњаци сматрају да поменуте промене банкаре неће много потрести.
Рачуни се могу платити у банци и на поштама, односно шалтерима Поштанске штедионице. На потоњим је и највише редова, и то махом када пристигну пензије јер су најстарији суграђани, изгледа, породично задужени за рачуне. Хоће ли се они, али и други, ускоро преселити на пултове самоуслуга? Ту ће моћи да се плате рачуни за струју, комуналне услуге, телефон.
“Ми ћемо се у тај посао укључити током наредне године”, каже портпаролка „Универекспорта“ Оливера Ћирковић.
“Рачуни ће моћи да се плате у свим нашим објектима код мењачница, а где њих нема, организоваћемо посао на инфо-пултовима. Клијентима већ сада можемо обећати да ће код нас те услуге бити јефтиније него у банкама”, додаје она.
Трговински ланци по новом Закону могу издавати и платне картице. „Универекспорт“ за сада не улази у тај део посла.
Други велики трговински ланац из Војводине „Гомекс“, са седиштем у Зрењанину, још не намерава да искористи могућности које се пружају. По речима финансијског директора Драгана Ранисављевића, промене и нове могућности прате, али новина за сада нема.
“Имамо свој програм трговачких картица и ту за сада остајемо”, каже он и додаје да су се картице лојалности и чекалица добро показале.
Хоће ли трговци ускоро отети банкарима део посла?
“Мислим да неће, сва опрема која је потребна да се набави да би платни примет ушао у радњу у складу са Законом није нимало јефтина”, објашњава професор с Факултета за правне и пословне судије „Др Лазар Вркатић” у Новом Саду др Александар Васиљевић.
“За мале радње и мање системе биће то не премостива препрека. Осим тога, банке код електронског платног промета нуде клијентима бројне попусте и погодности. Велика и мала привреда углавном тако и обавља плаћања. Уз нови закон промена ће бити, али не треба очекивати знатније помаке”, објашњава он.
Осим нове опреме, ту је и депозит који нови учесници у платном промету треба да положе. Он се креће од неколико десетина хиљада евра до неколико стотина хиљада, завино од тога за које услуге се одлуче.
По новим прописима, грађани ће кредите моћи да узимају у мењачницама, као и у „обичним“ фирмама које добију дозволу Народне банке Србије. Наиме, осим банака, од сада ће новчану позајмицу, али само у динарима, давати и друге фирме, такозване платне институције. Те фирме ће углавном одобравати кредите грађанима који имају дугове, као што су неплаћени рачуни за струју, друге комуналије или минус у банци. У појединим случајевима моћи ће клијентима да дају новац и за куповину робе. Све позајмице биће краткорочне јер ће грађани новац морати да врате у року од годину.
Извор: Б92
