Како су произвођачи нашли начин да се поиграју са навикама потрошача и да на тај начин додатно зараде. – Како је одлука Брисела утицала на произвођаче и трговце.
Иста цена, а мање паковање, то не може, објаснио је немачки концерн „Дрогеримаркет” пошто је из својих објеката уклонио зубне пасте марке „колгејт”. Супротстављање гиганту какав је „Колгејт палмолајв”, у чијем саставу послује и „Дентагард”, произвођач ове пасте, било је, како су потврдили, искључиво у интересу потрошача, пошто је паковање смањено са 100 на 75 милилитара, а цена није умањена ни евроцент. Полице намењене овом производу остале су празне, а највећи немачки ланац дрогерија је заинтересовао тамошњу јавност, најпре јер је проговорио у име потрошача, онда и због тога што се супротставио произвођачу, и то једном од његових највећих добављача. Још је занимљивије то што се не дешава тако често да трговац упозори купце да их неки произвођач обмањује.
И на нашем тржишту готово да нема робне групе производа у којој није дошло до промена величине паковања. Старе мере намирница попут сто или триста грама чоколаде, литар млека или јогурта, 100 грама кафе у међувремену су калирале, јер су произвођачи, а са њим и трговци, нашли простор у коме се неприметно може зарадити. Ни једно тржиште, било да је реч о онима у Европској унији, било мање развијеним ван граница ЕУ, није одолело овој прилици за лаком зарадом на поверењу купаца. А све је почело управо одлуком Брисела још 2009. године о укидању регулативе о стандардној величини паковања намирница. Тако, на пример, млеко које је до тада било могуће паковати по литар, новим прописима је дефинисано да се оставља слобода произвођачима да их пуне и у мању амбалажу, све то правдајући потребама купаца.
По тим прописима чоколаде могу да теже 75, 90 или 158 грама, млечни производи су такође добили нове мере, али се произвођачи нису на томе зауставили. Једини услов који је тада дефинисан новим прописима јесте да се, наравно, на амбалажи истакну промене – количина производа и цена по јединици мере (литар или килограм), што произвођачима није био проблем, али су ову прилику искористили и на други начин. Тако се на рафовима данас налазе производи који имају амбалажу исте величине као пре промене грамаже, а паковање је мање или је у паковању мање комада неког производа. На овај начин купац који, најчешће навикнут на производе које стално пазари, и не обраћа пажњу на декларацију него визуелно препознаје производ и ставља га у корпу. А тек касније схвати да кесица супе више није за четири тањира, да чоколада тежи 80 грама да је у паковању пелена седам комада мање, да чашица од јогурта више није два децилитра, да у паковању кроасана има један комад мање од оног који су куповали раније или да паковање замрзнутог поврћа више не тежи пола килограма, него сто грама мање.
Оваква пракса, у суштини, навукла је бес потрошача на трговце, а не на произвођаче, па су и реакције потрошача биле такве. Да ли је разлог то што „Дрогеримаркет” није хтео да ризикује поверење потрошача, него да их упозори на злоупотребу и стекне додатно поверење купаца?
– Ово је добар пример и мислим да се овај трговац само добро заштитио. Међутим, не би требало заборавити да је реч о немачком тржишту на коме је заштита потрошача заиста на завидном нивоу. Када бисмо повукли паралелу са тржиштем Србије, сигуран сам да би овдашњи трговци могли да откажу сарадњу половини својих добављача. Али, то код нас није случај и сумњам да ће се икада догодити да трговац стане у заштиту купаца. Отуда је и прва мисао када наиђете на такав проблем у трговини да је управо трговац искористио прилику да заради, а не произвођач. Дакле, овде постоји неповерење потрошача према трговцима, и то не може тек тако да се промени – каже Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.
Ипак, објашњава, они тиме не крше закон, само злоупотребљавају навике потрошача да купују одређен производ. И све што ураде јесте да промене грамажу, декларишу је, али оставе паковање исте величине и ни на који начин не укажу купцу да је нешто промењено.
– Код нас се тренутно дешава и да поједини произвођачи користе нове трикове за привлачење купаца тиме што у стандардна паковања додају гратис количину која често и није поклон ако се упореди цена по јединици мере. Међутим, добро је да читају декларације на паковањима, али нема начина да нешто промене, једино могу уколико примете нелогичност да казне произвођача или трговца тиме што одустају од куповине – каже Паповић.
Он објашњава да је списак потрошача који се жале на овакве проблеме велики, али да се свака куповина по закону сматра уговором две стране, дакле, нема кршења закона у овом случају, а купац има избор да купи или одустане.
Алкохол у истим паковањима
Укидање јединствене величине паковања за одређене групе производа фабрикама је наводно отворило нове могућности за иновације и идеје, а тиме је индустрија флексибилније одговорила на потребе потрошача. Одредбе о слободној величини паковања иначе се односе на пиво, млеко, киселу воду, сокове, шећер, чоколаду, кафу. Класична амбалажа од, на пример, 0,75 литара и даље остаје прописана за вина и јаке алкохолне напитке.
Спорни производ не продаје се у Србији
празна полица наменјена ,,колгејту"
Спорна „колгејт“ паста за зубе не продаје се у Србији и вест која се појавила у медијима односи се на објекте ДМ-а у Немачкој, кажу у огранку ове компаније у Србији који код нас послује од 2004. године. Реч је, дакле, о производу који је ова компанија склонила из својих објеката, јер је произвођач смањио паковање, а задржао исту цену. Квалитет производа није био у питању, како су потрошачи у први мах схватили ову вест.
Извор: Политика
