Тржиште преплављено производима са непрецизним здравственим изјавама које ЕУ строго забрањује и санкционише.
Кад крену у куповину потрошачи ових дана нису сигурни да ли су ушли у апотеку или супермаркет. На рафовима лековити хлеб, сокови који побољшавају интелигенцију, напици за превенцију рака дојке, производи који лече дијабетес и готово све врсте болести. Да не говоримо о додацима храни који смањују струк, чајевима који побољшавају пробаву, млечним производима који сагоревају масти. И све то врло дрско истакнуто на декларацијама крупним словима, а негде на дну ситним написано да садрже шећер, масти, адитиве и соли, што их аутоматски скида са полице здраве исхране. То је разлог зашто је Европска унија веома стриктно регулисала област нутритивних и здравствених изјава на производима како би њиховом употребом спречила злоупотребу и обману потрошача.
– Код нас је тренутно ова област делимично покривена Законом о безбедности хране и Правилником о декларисању, означавању и рекламирању хране и тек би требало да усвојимо правилник о нутритивним и здравственим изјавама чија је израда у завршној фази. Он ће ближе да уреди област декларисања, рекламирања и презентовања хране која користи нутритивне или здравствене изјаве и да их усагласи са европским прописима – каже доц. др Милка Поповић, специјалиста хигијене и начелник Центра за хигијену и хуману екологију Института за јавно здравље Војводине.
У Европској унији је процес одобравања изјава транспарентан и динамичан, подложан променама. За процену оправданости њихове употребе на основу прикупљених доказа заснованих на науци задужена је Европска агенција за безбедност хране, односно ЕФСА. Сваки произвођач хране, али и потрошач, лако се може информисати о томе да ли су поједине здравствене изјаве одобрене за употребу или не. Иначе на сајту ЕФСА постоје одобрене здравствене тврдње које би сваки произвођач и код нас могао да користи, али је проблем што такве изјаве морају да се користе у оригиналној формулацији, што нашим произвођачима не иде у прилог. Наиме, ако се за неку супстанцу, минерал, витамин у ЕФСИ одобри здравствена изјава произвођачи такву изјаву могу да користе за свој производ само под условом да он задовољава и дефинисане услове за употребу здравствене изјаве.
– Наш будући правилник ће користити европски регистар, који је јаван и лако доступан, те га одговорни произвођачи хране већ увелико користе. Међутим, тренутно се на нашем тржишту хране, укључујући и флаширане воде и дијететске производе, али и друге производе (креме, козметика и сл.), у погледу здравствених изјава, може видети шаролика ситуација – од строгог придржавања европске регулативе до очигледних, грубих кршења одредби прописа који су на снази већ одређено време – каже др Поповић.
Она објашњава да, пре свега, мисли на одредбе забране приписивања храни својстава превенције и лечења, који се веома често крше на груб начин и без било каквих ограничења и казни за произвођаче или дистрибутере. Производи са таквим изјавама пласирају се на тржиште, рекламирају у медијима, оглашавају на билбордима и штампаним медијима, чини се, без икаквих последица. Полице су препуне прехрамбених производа који предупређују разне болести, лече од дијабетеса до малигних болести.
– Нејасно је како се овакви производи уопште могу наћи на рафовима наших продавница. Можда је ово још једна прилика да подсетимо и образујемо потрошаче да са великом резервом прихватају ове информације, све док ова област не буде јасно и недвосмислено регулисана и санкционисана. Јер, према дефиницији, здравствена изјава указује или сугерише да постоји физиолошка веза између хране или састојка хране и здравља или указује да конзумирање одређене хране или једног од њених састојака значајно смањује утицај фактора ризика за развој болести код људи – каже наша саговорница из Института за јавно здравље Војводине.
Да ли су потрошачи код нас доведени у заблуду? Сигурно, јер према новијим подацима потрошачких организација чак 70 одсто њих не чита декларације, углавном само назив производа и оно крупним словима, што аутоматски може да значи да највећи број њих и верује обмањујућим порукама које им произвођачи шаљу мотивисани пре свега профитом и заузимањем тржишта.
– Тржиште је преплављено и храном и дијететским производима који садрже нетачне тврдње, изјавама које се приписују читавом производу, а не састојку, називи производа који и сами представљају неодобрену здравствену изјаву, рекламирање без ограничења на интернету (на пример „превенира и лечи све ’цивилизацијске’ болести“, укључујући и малигне болести), употреба неспецифичних тврдњи – каже наша саговорница и напомиње да контрола декларација дијететских производа ипак у нашој земљи пролази строжу процедуру пре пуштања у промет, што није случај са прехрамбеним производима, где би тек требало увести ред.
Извор: Политика
