18. 07. 2024.

 

Ако саобраћајну незгоду изазове странац, поступак зависи од тога да ли Србија са овом земљом има потписан Споразум о заштити посетилаца. – Како рефундирати трошкове

Овог лета су готово сваког дана са путева у иностранству, посебно у правцу Грчке, стизале лоше вести о саобраћајним несрећама у којима су учествовали наши грађани. А у оваквим ситуацијама велики проблем представља и администрација и, без обзира на то ко је крив, често се учесници саобраћајних несрећа нађу у недоумици шта је најбоље да учине већ на лицу места. Ако је реч о незгоди коју је изазвао странац, поступак зависи од тога да ли Србија са том земљом из које он долази има или нема потписан Споразум о заштити посетилаца.

– Споразум је потписан са Грчком, Турском, Босном и Херцеговином, Хрватском, Црном Гором и Словенијом. У случају да удес изазове возило из те или неке друге земље, а штета је мала, све што на лицу места треба урадити јесте да са возачем другог возила потпише „европски извештај”. Он се, по повратку са пута, доставља Бироу зелене карте у Србији, где могу да се добију и информације о томе шта је све потребно да се наплати одштета. У пракси, Биро зелене карте зове канцеларију земље у којој се незгода догодила, а они осигуравача  аутомобила који је крив за удес. На овај начин се могу добити све информације о пријави штете, подношењу одштетног захтева и шта је све од докумената потребно, кажу на порталу „свеоосигурању.рс” и додају да у случају да је штета већа или има повређених потребно је позвати полицију да направи записник о увиђају, који наш Биро зелене карте накнадно доставља.

Овој канцеларији грађани могу да се јаве и у случају да је штета била тако велика да није било могуће наставити пут и да је на лицу места било потребно платити трошкове поправке. Ови трошкови се касније могу рефундирати. Полиса путног осигурања користи се у случају да је било повређених.

– Уколико се незгода догодила у некој од земаља са којима наша земља нема потписан Споразум о заштити посетилаца ситуација се мења утолико што је неизвесно да ли ће Биро зелене карте моћи да обезбеди информације потребне за наплату штете.

Ако се, на пример, незгода догоди у Македонији, а крив је возач из Бугарске са валидном зеленом картом, за обраду и накнаду штете је, према подацима из Удружења осигуравача Србије, надлежан Биро зелене карте у Македонији, или осигуравајуће друштво у Бугарској које је издало зелени картон, или пак овлашћени кореспондент тог осигуравача у Македонији.

Ово су три потенцијалне адресе на које грађани у оваквим ситуацијама могу да се  обрате са захтевом за накнаду штете, док се још налазе у тој земљи, кажу на порталу који се бави питањима осигурања.

Према њиховим подацима и у овом случају, када је штета мала, довољно је попунити „европски извештај” или позвати полицију да направи увиђај (ако је штета већа). Било би добро, кажу, ако је икако могуће, контактирати с осигуравајућим друштвом у којем је осигурано друго возило због пријаве штете, као и да би вештак тог друштва саставио записник о оштећењу на возилу. Ако се возач из Србије врати у домовину и затражи помоћ од нашег Бироа зелене карте, они ће је пружити по истом основу као и да је незгоду доживео у држави са којом имамо Споразум о заштити посетилаца, с тим што је то ван уобичајене процедуре јер тамошњи бирои немају обавезу да дају потребне информације – објаснили су у Удружењу осигуравача Србије.

Постоје и ситуације у којима саобраћајну незгоду изазове непознато возило (возач је, на пример, побегао са лица места и други возач није успео да запише регистрацију).

У том случају је материјалну штету немогуће наплатити, изузев ако има каско полису која важи и у иностранству.

Извор: Политика

Претрага

Центар за европске политике

BEUC, The European Consumer Organisation

THE GLOBAL VOICE FOR CONSUMERS