У Европском парламенту покренута иницијатива да се забрани продаја производа исте робне марке различитог квалитета. – Различите рецептуре у свим производима, осим у аутомобилској индустрији.
Вест да је у Европском парламенту покренута иницијатива да се стане на пут продаји исте робне марке различитог квалитета у земљама ЕУ обрадовала је купце и у Србији. Јер, годинама о овој теми се само нагађало, а многи који су имали прилику да купе производе великих мултинационалних компанија негде на Западу и код нас били су потпуно сигурни да је разлика више него очигледна. Међутим, доказе нико није имао. Да би наше тржиште могло да се нађе у истој равни са западноевропским, а у трговине стигли производи истог састава као у Бечу, Бриселу или Риму, било је потребно више од нагађања.
Иако се у јавности помињало да је потребно извршити притисак на државу да мења одавно превазиђене прописе, чак ни то није помогло. Многи прописи у међувремену су унапређени, већина је усаглашена са онима који важе у Европској унији, али и даље смо затрпани производима који ни издалека нису тако квалитетни.
Најновији предлог да се овом проблему потрошача расправља на нивоу Европске уније охрабрује, а посебно то да је иницијатива садржала и захтев да се оваква пракса произвођача прогласи преваром.
Према подацима овдашњих потрошачких организација, грађани се и даље жале на овај проблем и инсистирају да су уради неко упоредно испитивање које код нас никада није обављено. Познато је да роба лошијег квалитета, па чак и брендови најпознатијих светских компанија до наших купаца стижу углавном из Румуније, Бугарске, Мађарске и Пољске, где имају развијену производњу намењену за становништво овог дела Европе.
Једно истраживање о квалитету хране и пића у осам земаља чланица ЕУ, које је урадило словачко удружење потрошача пре две године, показало је да велике разлике постоје чак и унутар ЕУ. Упоређене су намирнице у продавницама у Немачкој, Аустрији, Чешкој, Пољској, Словачкој, Мађарској, Румунији и Бугарској и утврђено је да су производи лошијег квалитета намењени новим чланицама ЕУ.
То, али и бројна друга истраживања посебно у земљама које су тек или у скорије време приступиле Европској унији, био је разлог да се овом темом позабави Европски парламент. Посебно што, за разлику од САД, ЕУ нема општеприхваћену дефиницију преваре с храном, једино регулатива 178/2002 прописује како је забрањено „обмањивати потрошаче”.
Најпознатији пример у коме су се потрошачке организације најдиректније супротставиле великом произвођачу јесте на овим нашим просторима случај хрватског „Потрошача” који се пре неколико година због квалитета детерџента нашао чак и на суду са компанијом „Проктор и Гембл”. „Потрошач” је чак и добио спор. Све је почело тако што је председник овог удружења јавно у једној ТВ емисији изнео негативне оцене о компанији и квалитету прашка на хрватском тржишту, упоређујући га са оним који се продаје у Аустрији. Компанија га је без размишљања тужила за клевету, а наредне две године пред хрватским судовима водио се овај, медијски изузетно праћен, процес. Суд је, на крају, преломио у корист потрошача, и то на основу упоредних анализа које је за ово удружење урадио Факултет за хемијско инжењерство и технологију из Загреба. Уместо из Чешке из које је до тада увожен, хрватско тржиште је почело да се снабдева из Француске, са истог места одакле су стизали детерџенти за све земље ЕУ у том тренутку. Хрватски „Потрошач” је истерао своју причу, великим делом захваљујући и другој страни у спору која је признала да рецептуре производа прилагођава земљама у којима послује, али не због лошијег квалитета него наводно због другачијих навика и потреба потрошача.
Међутим нису детерџенти једина категорија у којој се осећају разлике у квалитету. Постоји читава палета артикала из увоза чије саставе произвођачи, како кажу, регионално прилагођавају. Осим детерџената, ту су све врсте течних и прашкастих производа за чишћење и личну хигијену, храна (чоколаде, сокови, разни кондиторски производи), козметика, као и бела техника и остали уређаји за домаћинство.
– У чоколаду се може ставити мање какаоа, у уређаје јефтиније компоненте, у детерџенте и средства за чишћење мање активних састојака, у омекшиваче више мириса него хемије. Све може, јер није испод доње границе квалитета. Ко се овако не понаша у капитализму, тај пропада и други долазе на његово место – каже један наш саговорник из хемијске индустрије.
По његовим речима, различите рецептуре за различита тржишта постоје у свим категоријама производа осим у аутомобилској индустрији која је посебно стандардизована. Сви други производи имају концепцију прилагођавања тржишту, али стране компаније огромне финансијске моћи никада не одступају од локалних прописа, што је вероватно и разлог због ког им се до сада није могло доскочити. Све је, дакле, у границама важећих прописа, али не и толико квалитетно.
Исте рекламе – различит квалитет
Стеван Благојевић из Института за општу и физичку хемију каже да ће овај проблем, уколико Европски парламент нешто конкретније одлучи, бити коначно решен и да ће се на тржишту увести ред.
– Иако нисам правник, него само физикохемичар и као лаику ми је у правном смислу деловало да је када је реч о различитом квалитету истих производа посреди обмањивање потрошача. О могућностима Европског парламента не знам довољно, али ми је јасно да је тема отворена и да ће бити истражена – каже Благојевић. Он објашњава да треба раздвојити право компанија да имају различите производе, у шта не би требало да се ико меша, јер је то право власника капитала да одлучује о својој пословној политици. Спорно је, међутим, да се користе иста имена и исти рекламни спотови за производе који нису исти. То је довођење потрошача у заблуду
Правдање потрошачким навикама
Проблем је што се многи светски произвођачи у случају квалитета производа позивају на навике потрошача. То је највећа злоупотреба и обмана потрошача. То значи да неко може, зарад својих интереса, да каже да је навика потрошача да у нашој земљи, на пример, само искувавају веш, због чега није потребно у детерџент стављати скупе активне компоненте, каже Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.
Он пита да ли то значи да је наша навика да једемо мање лешника у чоколадним кремовима, да више волимо масноћу у салами и кобасицама. Да ли је то оправдање што се нама продају производи слабијег квалитета.
– Очекујем да свака чланица ЕУ усклади своје правилнике у законодавству и да земље који нису чланице, као наша, добију препоруке и да већ сада ускладе те прописе. То је и најкраћи начин да се натерају мултинационалне компаније да производе једнообразну робу за сва тржишта. Свака иницијатива која је до сада из европских потрошачких организација стизала до Европског парламента била је добро прихваћена и позитивно се одразила на потрошаче, уграђивањем препорука и директива у прописе који штите потрошаче, па се надам да ће то и овог пута бити тако – каже Горан Паповић.
Разлике у декларацијама
У склопу кампање Европске комисије „Потрошачи, упознајте своја права”, у Хрватској су се још почетком ове године састали представници Европске комисије, потрошачких организација и трговачких кућа и разговарали о овој теми. Било је речи и о истраживању квалитета производа на тржишту ЕУ које је спровела Чешка и које је показало да чак и на полицама трговина у ЕУ чак половина истих производа има различит квалитет, иако се рекламирају на исти начин. Констатовано је да постоје и разлике у декларацијама и амбалажи, што се сматра дискриминацијом потрошача. Потрошачке организације из појединих земаља жалиле су се да купци чак плаћају више за производе слабијег квалитета, што је недопустиво.
Извор: Политика
