На новосадским пијацама цене воћа и поврћа наизглед су исте, али неколицина тезги продаје своје производе по ценама и до пет пута већим од стандардних. Тако се за килограм кромпира уместо стандардних педесетак, за органски кромпир мора издвојити преко двеста динара.
Тако се за килограм кромпира уместо стандардних педесетак, мора издвојити преко 200 динара.
Разлика је, каже Владимир Сикора из Одељења за алтернативне културе, у томе што је јефтиније воће и поврће произведено конвенционално, док је оно органско скупље са разлогом. „У органској храни нема остатака пестицида, нити остатака нитрата, нити било којих материја које једноставно нису природне. Због тога је та храна, такозвана органска, нешто скупља у поређењу са конвенционалном и то не само код нас него и свугде у свету”, каже он.
Узгајање органске хране представља велики ризик, јер захтева огромну посвећеност и припрему земљишта, наводи произвођач органске хране Владимир Возар. „Земља за органску проиводњу мора бити одређеног квалитета и више година не сме бити третирана никаквим хемијама. Таква земља мора бити пријављена да би добила спецификацију, како би на њој могла да се узгаја органска храна”, објашњава Возар.
Према његовим речима, „управо зато што се органски усеви не смеју хемијски третирати, потребно им је пружити додатну негу, што подразумева организацију веће радне снаге, што умногоме утиче и на формирање цене. „Мањи приноси и више ангажовање радне снаге су два фактора која утичу на цену производње јединице хране из органске парцеле”, каже он.
Цене не зависе само од приноса и количине организованих радника већ се разликују и између градова у Србији.
Међутим, иако се не може рећи да су цене сертификоване органске хране приступачне за џеп свих Новосађана, судећи по гужвама око тезги које нуде органску храну, чини се да је популарност овако узгојеног воћа и поврћа свакако у порасту.
Извор: Радио 021
