Једно од најчешћих питања која нам потрошачи постављају је да ли имају право на враћање новца у првих шест месеци ако изгубе фискални рачун, исти им избледи или робу добију на поклон само са гарантним листом. У Министарству трговине, туризма и телекомуникација кажу да за поправку робе не морате да поседујете оригинални фискални исечак уколико трговцу доставите други доказ о куповини – копију фискалног рачуна, гарантни лист са бројем фискалног рачуна или слип, у случају да сте куповину обавили картицом.
Међутим, Законом о фискалним касама дефинисано је да:
„Када се врши повраћај новца потрошачу или замена робе која није исте врсте и вредности, неопходно је достављање фискалног исечка трговцу”.
У том случају, на однос потрошача и трговца примењује се Закон о облигационим односима. Правничким језиком, враћање робе, односно повраћај новца, представља раскид уговора. Законом је дефинисано да приликом раскида уговора свака страна има право да јој буде враћено оно што је дала. Потрошач добија износ који је платио приликом обављања куповине, без обзира на то да ли је цена робе у међувремену промењена.
Међутим, немали број купаца, у покушају да врати новац, то право изгуби јер схвати да је рачун избледео и да је фактички неупотребљив. Због тога се обрате трговцу за копију, мислећи да на њу имају право баш због тога што нису изгубили фискални, већ им је временом избледео. Међутим, како су за Потрошачки саветник у Министарству трговине рекли:
„Закон не обавезује трговца да потрошачу изда копију рачуна”.
Купцима није јасно због чега то није могуће ако је трговац, свакако, према Закону о фискалним касама имао обавезу да фискална документа чува најмање три године. Међутим, ради се о томе да је таква одредба Закона донета како би се обезбедило да Пореска управа може да провери колики је приход остварио трговац и да ли је платио порез. Проблем за државу је и то што ако трговац врати новац, онда се смањује и део пореза који трговац треба да уплати држави. Зато не чуди што је Правилником о садржини и начину евидентирања промета издавањем фискалног рачуна и начину отклањања грешке, дефинисано да је враћање новца могуће само уз оригинални фискални рачун.
На жалост, у пракси се показало да ни са оригиналним фискалним рачуном купац некада не може да добијете новац натраг, чак и кад је неоспорно да робу не може да користи. Такав је случај био са нашим саговорницима који су од фирме “Интегра моторс” купили аутомобиле, а које им је полиција одузела јер је њихово порекло било спорно. Надлежни из компаније су одбили да врате новац купцима, иако су имали оригиналне фискалне рачуне.
Како су за Потрошачки саветник рекли у „Интегри моторс“, фискални рачуни, сами по себи, нису доказ да су баш наши саговорници купили возила јер на њима нема серијског броја купљених возила, нити њихових имена и презимена. То практично значи да, само на основу фискалног рачуна, нико не може да докаже да је баш он купац, осим уколико плаћање обавите преко банковног рачуна или уз инсистирање да се у гарантном листу упише име и презиме купца и серијски број уређаја. Са тако попуњеним гарантним листом потрошачи могу да остваре право на поправку и без фискалног рачуна.
Међутим проблем је што купци не инсистирају да се у гарантни лист упише и број фискалног рачуна и име купца или корисника гаранције ако је уређај купљен као поклон. Без ових података трговац може да оспори да сте Ви, заиста, купац производа и да Вам ускрати сва права.
Извор: Vesti-online
