У Европском парламенту покренута је иницијатива да се стане на пут продаји исте робне марке различитог квалитета у старим и новим чланицама ЕУ.
Предложено је да се та пракса прогласи преваром, а удружења потрошача наводе да роба лошијег квалитета стиже углавном из Румуније, Бугарске, Мађарске и Пољске.
У Србији до сада нису рађена упоредна истраживања квалитета производа са оним у земљама ЕУ, али се од потрошача стално може чути да је „оно што није добро за тржиште ЕУ завршило највероватније у Србији”.
Председница Центра потрошача Србије (ЦЕПС) Вера Вида рекла је да им се често обраћају грађани са притужбама на квалитет исте робне марке код нас и у Европи, као и то да постоји велика разлика у квалитету козметике, технике, хране, обуће…
„Зачини садрже више соли него поврћа, кремови имају мање лешника, а у производе од меда ставља се кукурузни сируп”, навела је Вида.
С друге стране, ови производи се на исти начин рекламирају код нас као и у земљама у којима су знатно квалитетнији, иста им је и амбалажа, а чак се ни цене се не разликују, па се дешава да код нас буду и веће”, рекла је Вида.
„Роба лошијег квалитета стиже углавном из Румуније, Бугарске, Мађарске и Пољске, где велике светске компаније имају развијену производњу намењену за становништво овог дела Европе”, навела је Вида.
У прилог томе, додала је Вида, говори и истраживање које је урадило словачко удружење потрошача пре две године када је контролисало квалитет хране и пића у осам земаља чланица ЕУ и открило велике разлике.
Упоређене су намирнице у продавницама у Немачкој, Аустрији, Чешкој, Пољској, Словачкој, Мађарској, Румунији и Бугарској и утврђено је да су производи лошијег квалитета намењени новим чланицама ЕУ, указала је Вида.
О овој теми – разликама које су очигледне између квалитета робе истих марки, која се продаје у старим и новим чланицама ЕУ, расправљао је и Европски парламент, како би се овој врсти обмане стало на пут, подсетила је Вида.
Наиме, у Европском парламенту покренута је иницијатива да се та пракса прогласи преваром. За разлику од САД, ЕУ нема општеприхваћену дефиницију преваре с храном, једино регулатива 178/2002 прописује како је забрањено „обмањивати потрошаче”.
У Србији ни удружења потрошача нити било која државна институција није радила упоредна испитивања квалитета производа са квалитетом производа у земљама ЕУ, додала је Вида.
Према њеним речима, поред недостатка финансијских средстава, ту је и изостанак жеље државе да својим потрошачима обезбеди исти или бар приближни квалитет производа какав имају потрошачи у земљама ЕУ.
Надлежне инспекције, напоменула је, проверавају да ли је производ безбедан и да ли оно што је написано на декларацији одговара садржају, а не какав је исти такав производ који се код нас увози са производом у ЕУ.
На питање како томе стати на пут, Вида одговара – чешћим инспекцијским контролама и оснаживањем удружења потрошача.
Извор: Б92
