Ако неко прода лош производ или понуди неправичан уговор, једини начин да се потрошачи обештете јесте колективна тужба. – Национална организација потрошача поднеће захтев и за враћање прекршајних налога у Закон о заштити потрошача како би несавесни трговци плаћали казне на лицу места.
Становници једног дела Сремских Карловаца били су недавно непријатно изненађени када им је стигла опомена за неплаћене рачуне кабловском оператеру у износу од 80.000 динара, без камате. Дуг се, како је наведено, односио на период од потписивања уговора пре неколико година, што не би било нелогично да су ови корисници за све те године имали кабловску телевизију. Међутим, из техничких разлога сигнал никада није био довољно јак за квалитетну слику, па услуга практично није ни испоручена, због чега незадовољни грађани нису ни плаћали кабловску ТВ коју нису ни имали. Међутим, апсурдна ситуација у којој су се нашли, у ствари, није нимало једноставна.. Јер, у међувремену, нико од њих није раскинуо уговор са оператером, а осим небројених сусрета са техничарима на терену који су покушавали да појачају сигнал, па на крају одустали, немају ни чврст доказ да су у праву и да дуг не морају да плате. Са друге стране, оператер је ћутао. Уговор који није раскинут је, претпостављамо, валидан, рачуни су се гомилали и када је дошло време за наплату – нису много размишљали.
Овај случај су редакцији Потрошача испричали корисници из Сремских Карловаца који траже правни начин да реше проблем, али овај пример поставља питање на које годину дана од ступања на снагу Закона о заштити потрошача нико нема одговор. Зашто до сада нико није поднео предлог да се у Закон о заштити потрошача врати колективна тужба као најефикаснији начин решавања оваквих проблема? А према подацима из потрошачких организација, много је притужби потрошача управо на услуге кабловских оператера и оператера мобилне телефоније (чак 30 одсто укупних пријава јесу оне које се односе на телекомуникације), као и на друге услуге као што су грејање, електрична енергија…
– Колективна тужба је постојала у нацрту закона о заштити потрошача, међутим она је из Закона о облигационим односима избачена раније као неуставна (због лоше формулације), тако да је у тренутку усвајања Закона о заштити потрошача та клаузула такође избачена. Она је веома битна и после готово годину дана, колико је на снази нови пропис, ми из потрошачких организација најбоље знамо колико потрошачи тиме губе. Јер ако је неко продавао лош производ, на пример, или је понудио лош уговор, а исте услуге је користило много потрошача, једини начин да се ефикасно поведе спор и да се ти потрошачи обештете јесте колективна тужба. Уз ту могућност, сигуран сам, врло брзо бисмо видели резултате на тржишту. Потрошачи би лакше остваривали своја права, а тржиште би елиминисало лоше произвођаче или трговце који на непоштен начин остварују противправну добит – каже Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.
Уместо тужбе у пропису који је на снагу ступио у септембру прошле године остала је заштита колективних интереса потрошача, што у пракси функционише споро и неефикасно. Тако уколико се најмање десет потрошача пожали на трговца или неку компанију која им је пружила услугу јер су њихова права повређена на исти начин, потрошачка организација у том случају подноси захтев Министарству трговине да покрене управне мере. На крају тог процеса трговац може бити кажњен забраном даљег рада или новчано, али потрошач чија су права повређена обештећење може да тражи само појединачном тужбом на суду.
– Важно је да грађани знају да су сви спорови до 500.000 динара неоптерећени таксом, дакле могу да туже бесплатно, али опет свима је јасно да је реч о дугим процесима у које се потрошачи једноставно не упуштају – каже Паповић.
Национална организација потрошача ће, иначе, поднети захтев за покретање прекршајних налога, што би у пракси значило да сваки трговац због непоштовања закона може бити кажњен на лицу места. По закону они и сада могу бити кажњени новчано од 300.000 до два милиона динара, али НОПС инсистира на увођењу казни које би биле мање – предлажу од 50.000 до 100.000 динара, али би судови били растерећени, а средства од казни могла би добро да се искористе.
– Сваки прекршај трговца сада иде на суд. То је много случајева који по правилу застаревају и никада не буду наплаћени. У нацрту садашњег Закона о заштити потрошача постојао је прекршајни налог, међутим, када је укинута колективна тужба, а и због журбе да се закон усвоји у предвиђеном року, остали смо и без ове клаузуле, јер није било времена да се прецизније одреди и дефинише који би прекршаји били санкционисани. Већ смо имали неке разговоре са представницима министарства и постоји идеја да се овакве пријаве уведу и у туризму – каже наш саговорник.
Преостаје да се предложи и листа прекршаја, а за сада је извесно да би се у овом случају нашле и оне ситуације у којима трговац не одговори на рекламацију у року од осам дана или не жели да потрошачу да број рекламације – или није истакао праву цену на производу… Свакако, листа прекршаја који се и даље често дешавају свим грађанима. Предлог НОПС-а је да се део новца од казни преусмери у заштиту потрошача и безбедност хране, а део да иде у буџет.
Извор: Политика
