[tab2 url="index.php?option=com_content&view=article&id=81:konacno-zastita&catid=27:vesti&Itemid=50" img="images/stories/demo/general/tabs/marze.jpg" title="Коначно заштита: Влада обара високе марже" type="tabs2" position="all"]
Министар пољопривреде и трговине Душан Петровић је на састанку с представницима трговинских ланаца који је у уторак одржан у Влади Србије предложио да се марже на основне животне намирнице ограниче на 10 одсто. Како трговци нису пристали на тај предлог, Влада ће до краја ове године донети уредбу којом ће марже на шећер, брашно, млеко, месо и уље ипак бити ограничене, сазнаје „Блиц" од извора у Влади.[/tab2]
Састанку су присуствовали представници трговина које су чланице Сектора трговине Уније послодаваца Србије: „Метро кеш енд кери", „Меркатор-С", „Универекспорт", ДИС, „Гомекс" из Зрењанина, „Новитас" из Шапца, „Еуропром" из Ваљева, ДПЛ, „Меркур", „Прес група"... Представници „Делеза" нису били на састанку јер овај трговински ланац није члан те уније.
- Министар је трговцима предложио да ограниче марже на 10 одсто, што је међу њима изазвало комешање. Неки од њих су прокоментарисали како то није у складу с тржишном економијом и питали да ли то значи да држава спрема неку уредбу по том питању. Он им је на узвратио да их је упозорио - прича извор „Блица" који је присуствовао овом састанку, а који је желео да остане анониман.
Неки од трговаца су, како каже наш извор, министру чак поставили питање који производи спадају у основне животне намирнице, на шта су добили одговор да се, ако не знају, распитају.
- Петровић им је током разговора поручио да више неће моћи да шире малопродајне мреже на рачун зарада које остварују на основним животним намирницама - каже наш извор.
Како састанак није уродио плодом, Влада ће, сазнаје „Блиц", до краја године наћи правни начин да се марже ипак ограниче.
Унија послодаваца Србије прекјуче је саопштила да су нетачне информације да су трговачке марже веће него у окружењу, наводећи да су сви производи у Србији, изузимајући банане и кафу, јефтинији или да једнако коштају као и у БиХ, Црној Гори и Хрватској.
Последња истраживања показују да марже у Србији у просеку износе 23 одсто.
| МАРЖЕ У 2010. |
| Делта Макси - 23,38% |
| Меркатор - 17,12% |
| Идеа - 18,84% |
| Ц маркет - 32,94% |
| Пекабета - 44,18% |
| Дис - 14,64% |
| Универекспорт - 17,67% |
| Гомекс - 22,34% |
| Веропулос - 31,64% |
| Аман - 12,37% |
| Еуропром - 20,96% |
| Вишњица дућани - 27,21% |
| Луки комерц - 29,07 |
*Подаци изведени из финансијских извештаја које објављује АПР
Иако се сматрају једним од главних криваца за високе цене, трговци под изговором пословне политике на ту тему обично не желе да говоре. Оно што се од њих најчешће могло чути јесте да се марже на основне животне намирнице крећу до 10 одсто, због чега остаје неразумљиво зашто нису пристали на предлог министра. Прави одговор лежи на полицама. Као пример може послужити шећер, који у малопродаји кошта до 98 динара по килограму. Ако се зна да набавна цена ове намирнице износи 80 динара, није тешко израчунати да маржа на ту основну животну намирницу износи и више од 20 одсто.
За разлику од Србије, марже се, каже економиста Драгован Милићевић, у европским земљама крећу највише до 10 одсто.
- Француски ланац „Карфур" обрачунава марже од 0,5 одсто, амерички „Волмарт" 3,6, а британски „Теско" 4,1 одсто. Ови ланци имају огромне промете, број купаца и реализацију и не би ни могли да се уклопе у веће марже - каже Милићевић.
Ово потврђује и Горан Паповић, председник Националне организације потрошача, који каже да чак у суседним земљама марже на основне животне намирнице не прелазе 10 одсто. - У Србији, међутим, оне износе и до 40 одсто. Када се ствар овако отргне контроли и трговци помисле да им нико ништа не може, држава мора да реагује и пропише висину маржи на основне животне намирнице како би заштитила грађане. Притом се ту не ради о ограничавањима маржи на стотинама производа, већ о двадесетак животних намирница. Свесни смо да је ограничавање маржи административним путем нешто најгоре што држава може да уради, али пример да се на овај начин трговци могу довести у ред имамо у Републици Српској, где су марже уредбом прописане на осам одсто - каже Паповић и додаје да принцип слободног тржишта, формирања цена и тржишног пословања може да важи само за оне који знају шта је конкуренција. Наши трговци, каже, то не знају јер картелски договарају цене и деру грађане.
Извор: Блиц, 16.11.2011.
