Чак и у великим трговинским ланцима продају базене са гаранцијом испод законског минимума.
Када је прошлог викенда једна породица у Темпу купила велики гумени базен са металном конструкцијом по цени од само 13.000 динара и то са пумпом за пречишћавање деловало је то као одлична куповина. С обзиром да овог лета не иду на море, врло пријатно их је изненадила понуда трговца који је осетно снизио цене базена и пратеће опреме. Међутим, када су са рачуном стигли до инфопулта добили су упуство за евентуалну рекламацију на коме је било истакнуто да је гаранција на корито само три месеца, а на пумпу годину дана иако Закон о заштити потрошача предвиђа две године обавезне гаранције од датума куповине. На питање откуд такво иступање од правила, потрошач је добио одговор да је то гаранција коју даје произвођач „Интекс“ и да је „битно да је у питању добар квалитет и да углавном нема рекламација“.
И не само у објектима овог, него и других трговаца, али и на већини сајтова који се баве продајом базена неколико највећих произвођача, гаранције или нема или је испод законског минимума. С обзиром да је реч о тренутно најпродаванијим артиклима, „Потрошач” је истраживао зашто се крши закон у овом случају и коме оштећени потрошачи могу да се обрате.
У Националној организацији потрошача Србије кажу да и даље велики број потрошача није упознат са правима која им гарантује закон. Купац стиче законску гаранцију на сваки купљени производ у трајању од две године. То значи да он има заштиту коју стиче самим чином куповине. Осим ове одговорности трговца, постоји и комерцијална гаранција када произвођач, увозник или дистрибутер понуде и гарантују већа права и односи се на период после две године. За разлику од законске, за чије је остваривање довољан само фискални рачун, у случају комерцијалне гаранције неопходно је да потрошач поседује оверен и попуњен гарантни лист, каже Младен Алфировић, правни саветник НОПС-а.
Закон предвиђа и „злоупотребу израза гаранција”, а то је управо случај са гаранцијом на базене, јер трговци потрошачу гарантују мање права у односу на закон.
– Противзаконито је давати гаранцију на одређене компоненте у року који је мањи од две године. Ово се нарочито односи на пумпу која је по својој природи техничка ствар. Другим речима, да би се документ којим произвођач неке робе потрошачу гарантује нека права у вези са том робом могао назвати „гаранција”, рок у ком акт важи никако не може бити краћи од две године – каже Алфировић и додаје да је у овом случају реч о злоупотреби израза гаранција, због чега би потрошачи који су оштећени требало да то пријаве тржишној инспекцији. Ово је прекршај за који може бити изречена новчана казна у износу од 300.000 до 2.000.000 динара.
У компанији “Делез Србија” која је и директни увозник произввода Интекс Трејдинг из Конг Конга кажу да послују у складу са Законом о заштити потрошача, а то се односи и на поступак решавања рекламација у року од две године.
–Произвођач поставља услове гаранције од 3 месеца од издавања фискалног рачуна за ПВЦ корита, годину дана за филтер пумпу и две године за хлоринатор. Ови услови су јединствени за све купце ове компаније у целом свету, а сваки увозник, па и ми је дужан да прати законе земље у којој послује, кажу у Делезу Србија и додају да су до сада решавали рекламације и после рока који даје произвођач и да ће то чинити и убудуће. Они тврде да је упутство о гарантном року базена које се може пронаћи на инфопулту рок произвођача према Делезу, а не онај који они гарантују потрошачима.
Правни саветник НОПС-а каже да је добро ако се у пракси примењује рок и гаранција од две године, али пита како потрошачи то да знају.
– За већину купаца која није упозната са својим законским правима, меродавно је оно што пише у упутству, а то је у овом случају злоупотреба израза гаранција. Просто речено, то не сме да пише јер се тиме крши закон и потрошачи доводе у заблуду. И упуство мора бити усклађено са законом. Зашто би се нешто што наводно важи само за увозника и произвођача уопште налазило у докумнтацији која прати робу намењену крајњим купцима, каже Алфировић.
Политика је послала питања и другим великим трговцима, али нам до закључена овог броја нису одговорили. У НОПС-у напомињу да би управо због тога потрошачи требало да обрате пажњу приликом куповине ових производа, посебно што на сајтовима који тргују овом робом чак не дају гаранцију уопште.
– У случају да куповину обаве ван пословних просторија (путем интернета, на презентацији…), требало би да знају да робу могу да врате, без навођења било каквих разлога у року од 14 дана од дана пријема. Гаранција се и у овом случају не доводи у питање, каже Алфировић.
Доказ о куповини
– Први услов да би потрошач остварио право на рекламацију јесте да има фискални рачун или слип из банке (уколико је роба плаћена платном картицом). Треба направити јасну разлику између права које купац стиче куповином (на основу закона) и права која му припадају уколико поседује гарантни лист на купљену робу (комерцијална гаранција). Гаранција не искључује, нити утиче на права потрошача у вези са саобразношћу робе – каже Алфировић.
Он објашњава да је потрошачима и неким трговцима и даље нејасан појам „несоабразности”.
– То значи да роба нема својства за редовну употребу, да не можете да је користите у складу са њеном основном наменом. Разлог за то може бити техничка неисправност (квар), али и неки други разлози. Дакле, несаобразност укључује технички квар на роби, неисправност, али се не може изједначавати са овим појмом – објашњава он.
Право да бирам
У првих шест месеци од дана куповине, у случају несаобразности, потрошач има право на раскид уговора, замену или поправку робу. По новом закону, да би дошло до поправке, потребна је изричита сагласност потрошача. После шест месеци, а до истека рока од две године, потрошач има право на замену или поправку.
После шест месеци право на повраћај новца може се остварити само уколико се рекламација изјављује бар други пут. Такође, трговац није дужан да изврши повраћај новчаних средстава ако је у питању незнатна несаобразност.
Извор: Политика
