Недавно се код мене у крају отворила пржионица кафе, мирис, кад прођем поред, ме сваки пут врати у деведесете године, кад је тих пржионица било на сваком ћошку и кад се из њих ширио мирис који ме увек подсећао на нешто загорело. У то време је кренула прича да те пржионице не продају кафу већ мешавину кафе и разних додатака, највише се причало о препрженом грашку. Како год, данас ми не би пало на памет да уђем у неку пржионицу и купим кафу, и док се пролазећи поред ове чудим зашто су је отворили кад у маркетима имате толико кафе различитих произвођача по различитим ценама, како кажу – за свачији џеп, како им се то исплати, видим да сто грама ове кафе кошта испод 70 динара а да и те како имају муштерије. Док мене нико не може да убеди да је оно што они називају кафом кафа коју ја желим да пијем, ни по мирису, много људи уопште не мисли о томе јер цена не пита за квалитет.
Ја сам вам од оних људи који воле кафу, не варијације на тему којих данас има колико хоћете, кад год негде седнете морате да одслушате подугачак монолог конобара о томе какве вам све кафе нуде, него праву, турску, или како је данас зову – домаћу кафу. Пошто радим на кафу, као аутомобил на бензин, и попијем их неколико дневно, више него што пијем воду, важно ми је да та кафа буде права кафа а не нека мешавина која само изгледом и приближним укусом подсећа на кафу. Дакле, мора да има и мирис и укус и, изнад свега, квалитет.
Све то ме је натерало да мало истражим шта каже закон по питању кафе, да ли дозвољава сурогате и, ако нисте знали – дозвољава их. Дакле, није спорно да кафа коју купим буде мешавина кафе и сурогата, спорно је то што ја хоћу кафу без сурогата па очекујем да на амбалажи буде видљиво назначено шта садржи оно за што купујем, што ће ми помоћи да одлучим шта ћу купити.
Ако нисте знали, сурогат је у ствари замена, обично служи да појача квантитет а не квалитет. У раном 19. веку, кад је права кафа још увек тешко стизала у све делове света и била прилично скупа, почели су да јој додају сурогате који су били популарни више међу сеоским него градским становништвом. Тада су кафи почели кафи да додају раж, јечам, већ поменути грашак, кукуруз, соју.
Најпознатија замена за кафу је цикорија, правила се од корена ове култивисане биљке која расте углавном дуж путева и поља. Данас је цикорија јако цењена биљка због високог садрзаја инулина који има пробиотско дејство и као таква спада у функционалну храну.
Прва фабрика цикорије отворена је у 18. веку у Немачкој, цикорија је постала роба која је била веома тражена, за Немачком су кренуле друге европске земље и један од најпознатијих брендова чисте цикорија кафе била је “Франк кафа” чији је заштитни знак био млин за кафу. Сигурно се сећате ове кафе, могла је да се купи и код нас, у време оне старе земље.
Временом, људи су правој кафи давали предност над сурогат кафама, али како живимо у економски турбулентним, понекад ратним временима, какво је било и оно деведесетих година, када смо били и под ембаргом, права кафа је све више мешана са сурогатима што се неизоставно повезује са слабом куповном моћи и лошим квалитетом.
Често ћете прочитати текстове о томе како кафа утиче на здравље, ако је конзумирате умерено да има позитивне ефекте, али и упозорења да ако претерујете можете имати проблем са хипертензијом, нервном напетошћу, желудачне проблеме, проблеме са спавањем и да све ове проблеме изазива кофеин. Зато су људи, између осталог, временом почели да конзумирају и сурогате – замену за кафу која има сличан укус, али наводно нема ризика по здравље. Међутим, најновија истраживања показују да кафа, која садржи више антиоскиданата од неких врста воћа и поврћа, позитивно утиче на здравље ако се умерено конзумира, да спречава депресивна стања, да смањује ризик од рака, било је потребно да прођу године и године, да се истраживања озбиљно позабаве кафом, како би се утврдило да нема ничег опасног у шољици кафе, наорочито у оној јутарњој без које већина не може да се пробуди.
Дакле, кафа садржи стимулативну супстанцу – кофеин, које мање има у мешавини кафе и сурогата, него у чистој кафи.
Кафи се највише додаје јечам, лако је доступан, ниска му је цена, има пријатан укус, али то није кафа. Јечам је житарица и често се користи у комбинацији са, ово ме потпуно изненадило – сушеним смоквама. У кафи коју купујемо, може се наћи и пржени пасуљ, онај већ поменути грашак, жир, много тога, док ви мислите да сте купили чисту кафу.
Ако обратите пажњу док купујете, а претпостављам да је већина купује водећи се укусом а не квалитетом, видећете да цене за двеста грама кафе могу да се разликују и до 100 динара. Да ли се икада запитате како цене једног истог производа, чија производња приближно исто кошта, могу толико да се разликују? Ради се само о томе што од неког произвођача добијете чисту, квалитетну кафу, а од неког мешавину кафе и сурогата.
Ако конзумирате кафу неколико пута дневно, а не пијете чисту кафу, запитајте се колико у себе унесете неких препечених производа који нису кафа, а знамо шта стручњаци кажу за препечене ствари, оне су углавном канцерогене, резултати печења су нестабилни, а током стајања кафе, то јест мешавине коју сте купили у затвореној амбалажи, све док је не отворите, долази до процеса биоакумулације – таложења одређених токстичних твари које имају одређен ризик по здравље.
С обзиром да нам куповна моћ опада из месеца у месец и да сви, приликом куповине, гледамо како да прођемо што јефтиније а да се не одрекнемо ничега, сигурно ћете се водити ценом и све више окретати јефтинијим кафама, можда и ући у неку од пржионица каква се отворила у мом крају, не размишљајући о квалитету кафе.
Како кафу слободно можемо да назовемо једном од основних намирница јер је конзумирамо свакодневно, исто као хлеб или млеко, сад вам је ваљда јасно да треба водити рачуна о квалитету оне коју купујемо.
Да поновим, закон налаже произвођачу да на производу јасно буде назначено шта он и у којим процентима садржи, на потрошачу и његовој информисаности је да ли ће исти производ куповати или неће. Нажалост, ми живимо у земљи у којој куповна моћ одређује све остало, и, нажалост, народ смо коме је много важније оно што се види, рецимо да имамо лепе и квалитетне ципеле, а много мање важно оно што се не види – односно оно што ћемо унети у организам, ми једноставно немамо развијену свест о томе да треба да водимо рачуна о ономе што конзумирамо.
На крају:
Читате ли декларације?
Какву кафу пијете?
Коју кафу пијете?
Извор: Тетка
