Критике америчког ланца ресторана што избацује ГМО

Због одлуке да не користи генетски модификоване састојке џин брзе хране „Чипотл” оптужен је да се рекламира играјући на карту „неоснованог страха потрошача”

Већ две не­де­ље у 1.800 обје­ка­та ве­ли­ког аме­рич­ког лан­ца „Чи­потл” ни­шта из је­лов­ни­ка не са­др­жи ге­нет­ски модификова­не ор­га­ни­зме (ГМО). То је пр­ви џин бр­зе хра­не ко­ји је из­ба­цио кон­тро­верз­не са­стој­ке у зе­мљи у ко­јој ви­ше од 90 про­це­на­та со­је и ку­ку­ру­за има ге­нет­ски про­ме­ње­ну струк­ту­ру.

Осни­вач и ди­рек­тор ком­па­ни­је Стив Елс ре­као је за „Њу­јорк тајмс” да је то још је­дан ко­рак ка њи­хо­вој ви­зи­ји да про­ме­не на­чин раз­ми­шља­ња о бр­зој хра­ни, „јер ако се не­што бр­зо по­слу­жу­је, не зна­чи да мо­ра да бу­де од јеф­ти­них си­ро­ви­на, са кон­зер­ван­си­ма, фи­ле­ри­ма, ста­би­ли­за­то­ри­ма, ве­штач­ким бо­ја­ма и уку­си­ма”.

По­тез је на­и­шао на одо­бра­ва­ње углав­ном Аме­ри­ка­на­ца мла­ђе ге­не­ра­ци­је ко­ји во­де ра­чу­на о здра­вој хра­ни, али и на же­сто­ке кри­ти­ке присталица ГМО. Они су оп­ту­жи­ли ком­па­ни­ју да се ре­кла­ми­ра игра­ју­ћи на кар­ту нео­сно­ва­ног стра­ха по­тро­ша­ча, јер на­у­ка ни­је до­ка­за­ла штетност генетске ма­ни­пу­ла­ци­је.

Дру­ги ар­гу­мент кри­ти­ча­ра је да ре­клам­ном кам­па­њом „Хра­на са ин­те­гри­те­том” ком­па­ни­ја ства­ра при­вид да је њи­хо­ва по­ну­да здра­ви­ја не­го код кон­ку­рен­ци­је, иако су ви­ше пу­та би­ли на уда­ру здрав­стве­них рад­ни­ка због ви­со­ко­ка­ло­рич­них пор­ци­ја са мно­го со­ли.

Ис­ти­че се, та­ко­ђе, да ни­су из­ба­ци­ли со­ду са ГМО ку­ку­ру­зним за­сла­ђи­ва­чем и да и да­ље ко­ри­сте ме­со жи­во­ти­ња хра­ње­них ГМО хра­ном.

„Чи­каг три­бјун” у увод­ни­ку кри­ти­ку­је „Чи­потл” да се „при­дру­жио хај­ци пре­храм­бе­них, еко­ло­шких и здрав­стве­них ак­ти­ви­ста ко­ји су ГМО претворили у пр­ља­ву реч”. „Њу­јорк ма­га­зин” пи­ше да се за­бра­ном по­тен­ци­јал­но об­ма­њу­ју по­тро­ша­чи ко­ји „по­гре­шно мо­гу да прет­по­ста­ве да је ком­па­ни­ја то ура­ди­ла због здра­вља, а не пу­бли­ци­те­та”. „Чи­потл” је уве­рен да је до­нео пра­ву од­лу­ку. Пре­ма по­след­њим ан­ке­та­ма, по­ло­ви­на Аме­ри­ка­на­ца је за­бри­ну­та због при­су­ства ГМО у хра­ни. По­сто­је сум­ње да она мо­же да иза­зо­ве алер­ги­је и от­пор­ност на ан­ти­би­о­ти­ке.

Ла­нац мек­сич­ке хра­не, по­знат по бу­ри­то­си­ма и та­ко­си­ма, пр­ви је по­чео да у је­лов­ни­ку обе­ле­жа­ва шта са­др­жи ГМО. У ме­ђу­вре­ме­ну су им се при­ду­жи­ли и не­ки дру­ги ре­сто­ра­ни, до­ду­ше не мно­го њих. Ма­ло је ве­ро­ват­но да ће га и са­да сле­ди­ти, јер би по­ве­ћа­на по­тра­жња за си­ро­ви­на­ма без ГМО ути­ца­ла на по­ску­пље­ње и ство­ри­ла про­бле­ме у на­бав­ци.

„Чи­потл” је и ра­ни­је до­но­сио од­лу­ке ко­је су зна­ле да се крат­ко­роч­но не­га­тив­но од­ра­зе на по­сло­ва­ње са­мо да би за­др­жао имиџ ком­па­ни­је ко­ја бри­не о ква­ли­те­ту. Про­шлог де­цем­бра је са­оп­штио да не мо­же да обез­бе­ди свим ре­сто­ра­ни­ма сви­ње­ти­ну за је­ло кар­ни­тас по­што је кон­тро­ла код јед­ног од до­ба­вља­ча по­ка­за­ла да не ис­пу­ња­ва стан­дар­де за уз­гој сто­ке. Та не­ста­ши­ца и да­ље тра­је и ути­че на ре­зул­та­те про­да­је. Ка­да је реч о си­ро­ви­на­ма ко­је не­ма­ју ГМО, не оче­ку­ју про­бле­ме јер су уна­пред са фар­ме­ри­ма на­пра­ви­ли пла­но­ве. При­зна­ју да ће не­ки про­из­во­ди морати да по­ску­пе, али ми­ни­мал­но.

Овом лан­цу ће би­ти лак­ше да из­ба­ци ге­нет­ски из­ме­ње­не са­стој­ке јер за цео је­лов­ник ко­ри­сти са­мо 68 са­сто­ја­ка, укљу­чу­ју­ћи со и би­бер, док један од кон­ку­ре­на­та са­мо за бу­ри­то­се упо­тре­бља­ва 81 са­сто­јак.

У Ср­би­ји за­бра­њен уз­гој и про­мет, у ЕУ од­лу­чу­ју чла­ни­це

Став аме­рич­ке ака­де­ми­је на­у­ка и Европ­ске ко­ми­си­је је­сте да је хра­на с ГМО без­бед­на. По ми­шље­њу аме­рич­ке Аген­ци­је за хра­ну и ле­ко­ве (ФДА), обе­ле­жа­ва­ње та­квих на­мир­ни­ца ни­је нео­п­ход­но јер је њен ну­три­тив­ни са­др­жај исти као и код оне ко­ја ни­је ге­нет­ски мо­ди­фи­ко­ва­на.

На ни­воу Европ­ске уни­је је но­вом ди­рек­ти­вом од­лу­чи­ва­ње о ГМО пре­пу­ште­но др­жа­ва­ма чла­ни­ца­ма. Све зе­мље до­зво­ља­ва­ју про­мет ро­бе ко­ја са­др­жи ма­ни­пу­ли­са­не ге­не (уз оба­ве­зно обе­ле­жа­ва­ње), али не и уз­гој, ко­ји се вр­ши у не­ко­ли­ци­ни зе­ма­ља.

У Ср­би­ји је за­ко­ном из 2009. за­бра­ње­но га­је­ње и про­мет ГМО и то је на­вод­но глав­на пре­пре­ка за члан­ство Ср­би­је у Свет­ској тр­го­вин­ској органи­за­ци­ји.

Извор: Политика