Месо које нам нуде у фрижидерима маркета и месара није српско. Наше је скупо, недоступно главним компанијама, па се увозно месо често сумњивог квалитета код нас котира најбоље.
Зачарани круг у коме српски сељак не може будзашто да прода месо јер га нико неће, па компаније купују страно јер је јефтиније - нико не може да заустави. Копља се ломе на домаћем потрошачу у чијој кеси често заврши кријумчарено месо, буђава пилетина и бајата салама. Осим ако не живи ван града паа срећу да му је први комшија поуздани месар.
Месо се у Србију увози и свеже и смрзнуто. Док се свеже користи одмах, расхлађено и дубоко смрзнуто месо се прерађује, каже Ненад Будимовић, секретар Одбора за пољопривреду у Привредној комори Србије.
Смрзнуто и увозно
Шунке, кобасице и слични производи углавном настају од смрзнутог увезеног меса.
- Кланице које имају прераду увозе сировине од којих касније производе шунку, кобасице и слично. Месо се углавном увози за прерађевине, јер је јефтиније. Цена товљеника код нас је прошле године у октобру, новембру била око 170 до 200 динара, док је у ЕУ око 150 динара, па је зато дошло до повећаног увоза живих свиња. Ипак, у продаји је углавном месо домаћих произвођача - објашњава Будимовић.
Стриктна правила
Правила о томе шта све треба да пише на декларацији једног месног производа веома су стриктна. Увозно месо на декларацији треба да садржи печат произвођача, датум клања, до када је употребљиво, а од 1. априла, када је ступио на снагу нови Правилник о декларисању, поред набројаног, треба да садржи и саставе, односно објашњење да ли то месо можда у садржају има и неке боје или алергене.
- У Србији послује око 25 великих компанија које се баве производњом и прерадом меса. Оне чине 80 одсто тржишта, док су остале знатно мањег капацитета. Прошле године смо извезли око 15.000 тона меса. Већина је отишла за Руску Федерацију. У ЕУ не можемо да извозимо због вакцине против куге коју користимо. Међутим, извоз за Русију је отежан, јер немамо дозволу да превозимо месо преко земаља које су чланице ЕУ. Роба се транспортује преко Црне Горе, па све до луке Северног мора, што поскупљује цену - истиче секретар Будимовић.
Шта се дешава с месом које стигне у Србију?
Смрзнуто месо које се увезе у Србију најчешће заврши у месним прерађевинама. У Управи за ветерину истичу и да један део смрзнутог меса доспе и до потрошача: као конфекционирано се одмрзава у за то одобреним објектима и ставља у промет.
Прерађивање
У Управи за ветерину објашњавају да се месо које се увезе углавном прерађује. Пре него што доспе до наше земље, увозно месо се проверава на самој граници. За то је задужена гранична ветеринарска инспекција.
- Гранична ветеринарска инспекција након прегледа пошиљке на граници узима узорке на анализу или, уколико гранични инспектор није у могућности, даје налог надлежном ветеринарском инспектору у месту истовара да месо узоркује. Након обављених лабораторијских анализа и добијених резултата којима се потврђује да је месо здравствено безбедно, може се пустити у промет - тврде у Управи за ветерину.
У Институту за технологију и хигијену меса нису могли да одговоре на питања о пореклу и квалитету меса у Србији.
Домаће вс. индустријско месо
Домаћа печеница је квргава, нема раван облик, а ни уједначену димљеност. Зато њеном шмеку нико не може да одоли. Индустријска је прецизно сечена, обликована, једнако димљена уздуж и попреко.
У Министарству пољопривреде и заштите животне средине имају објашњење за то: у домаћим производима нема соли за саламурење, нитрита, нитрата, а од зачина садрже само природне зачине, а не есктракте зачина. И у укусу може да се уочи разлика. Чак и онај ко нема истанчана непца може да примети да је домаћи кулен јачи, пикантнији, али и мало тврђи од индустријске кобасице.
- Домаћи, традиционални сухомеснати производи могу бити мање или више неуједначени по изгледу. Различити су им облик, боја површине, степен димљења. Сензорне карактеристике се разликују од произвођача до произвођача, од географског подручја или од сезоне производње. У индустријској производњи сухомеснатих производа адитиви се користе у складу са прописима о квалитету производа од меса и прописима о прехрамбеним адитивима којима се, поред осталог, утврђује листа адитива који су одобрени за употребу у храни, укључујући и производе од меса, као и услови употребе и начин декларисања адитива и њихових мешавина - кажу у Министарству пољопривреде.
Нутрициониста: Месо пуно адитива
Људи често купују месо које је на око добро, а не схватају шта је све заправо додато у њега да би само добило свежи изглед.
Специјалиста струковни нутрициониста дијететичар Анкица Симић објашњава како све месне прерађевине добијају на свежем изгледу ако им се само мало дода “специјалних састојака”. Тек када се испрже ти црвени ћевапи или сочне кобасице, постаје јасно да ту има превише соли, арома, па и желатина.
Димљено месо димљено је само толико колико је у њега стављено ароме - дима.Како каже нутрициониста, месне прерађевине у које спадају и сухомеснати производи, али и остали производи од меса, праве се од мешавине меса различитих категорија (ИИ и ИИИ), везивног ткива, лоја, масног ткива, меса главе, кожица - све у зависности од врсте производа.
- Адитиви који се додају, а додају се због побољшања укуса, органолептичких особина и трајности су кухињска со, зачини, екстракти зачина, ензими, желатин, ароме дима, ароматичне супстанце, шећери, угљени хидрати, беланчевине које нису пореклом од меса, нпр. соја, јаја, млеко и производи од млека, житарице, вода, антиоксиданси, витаминско минерални додаци, конзерванси, полифосфати, нитрати и друго. Све наведено, наравно, не иде у сваки производ - појашњава Анкица Симић.
Месне прерађевине и немају неке предности у односу на чисто место. Из практичног угла гледано, добри су јер су дуготрајни, нарочито сухомеснати производи и поједине врсте паштета, па не захтевају складиштење у хладном простору. То посебно важи у случају излета, дечјих екскурзија, дугих путовања, па и у ванредним ситуацијама када нема услова за кување и другачију припрему оброка.
С обзиром на то да се праве од меса лошије категорије и садрже доста адитива, ниједан нутрициониста не препоручује свакодневну конзумацију ових месних намирница.
- Са законске стране произвођачи су у обавези да користе само законом дозвољене адитиве. Чисто месо, не прерађевине, извор је пуновредних беланчевина, гвожђа, Б витамина (нарочито свињско месо), незасићених масних киселина (рибе, нарочито морске)... Протеини рибе су лакше сварљиви од протеина сисара, риба има и мање колагена. Такође, пилеће бело месо је мање масно од других врста меса, често је посније и од многих врста риба. Иначе, неке врсте риба су извор витамина А, а за разлику од других меса, коњско месо има највише гвожђа - истиче нутрициониста Анкица Симић.
Потрошачи: Продају нам покварено месо као луксузно
Месо које је у иностранству на црној листи па се стави са стране а не продаје се у продавницама код нас је класификовано као “луксузно месо врхунског квалитета”. И ко би томе могао да одоли?
Не прође ни дан а да се купац меса у Србији не пожали Националној организацији потрошача на квалитет меса сумњиве боје и карактеристика.
- Жале нам се јер сумњају у месо које купују. Месо се свуда продаје као домаће, а поставља се питање да ли је заиста тако. За то је надлежна ветеринарска инспекција која треба да обавља наџор - каже Горан Паповић из Националне организације потрошача Србије (НОПС).
Паповић потврђује да се код нас често дешава да нам туђе, покварено и заражено месо продају као “луксузно и надасве безбедно”.
Тако је, према речима Паповића, средином марта у Србију стигла пилетина из Пољске за коју се оправдано сумњало да је заражена салмонелом.
- Упозорење да је у Србију увезена пилетина пореклом из Пољске која је заражена салмонелом стигло је средином марта од система за брзу размену информација о мерама и предузетим радњама у погледу прехрамбених производа који представљају озбиљан ризик за здравље и сигурност потрошача, РАСФФ. Међутим, да ли је Министарство пољопривреде обавестило становништво? Није! Да ли је спорна пилетина повучена са тржишта? Није! Да ли је било шта предузето? Није! - прича Паповић.
А шта се десило са зараженом пилетином?
Министарство пољопривреде и заштите животне средине прогласило је ово месо безбедним за људску употребу.
Паповић каже да се министарство још једном, као и небројено пута до сада, оглушило на мишљења и налазе различитих независних, стручних и компетентних установа.
- Питамо се колико пута ће трећеразредно месо из иностранства бити увезено у Србију као луксузно? Колико пута ће министарство објавити вест о вакцинацији лисица и других дивљих месоједа и обуци ветеринара, а реч неће рећи о зараженој пилетини из Пољске? Колико пута грађани Србије неће знати ни шта, ни одакле ни колико здраво једу? - закључује Паповић.
Домаћи произвођачи и продавци - ко највише увози?
Према статистици из Управе царина, 18 највећих произвођача и продаваца меса у Србији прошле године су за чак 44 одсто повећали увоз робе у односу на 2013. годину, који је тако достигао 123,7 милиона евра.
Увоз су највише повећале индустрије меса „Матијевић“ и „Трлић“, које су више него дуплирале набавку из иностранства. „Матијевићев“ увоз је достигао чак 26,7 милиона евра у 2014, чиме је овај пољопривредни гигант избио на прво место увозника међу продавцима меса. Одмах иза је „Неопланта“, чији је увоз достигао 25 милиона евра.
Трећи по увозу у Србији је „Златиборац“, са увозом од 13 милиона евра, а четврти „Трлић“ са 11,8 милиона евра. Листу највећих увозника затвара „Јухор“ Мирослава Мишковића са 10,9 милиона евра увоза. Иако се фирма званично зове „Yухор Еџпорт“, у питању је нето увозник који је прошле године у иностранство пласирао немалих 9,15 милиона евра робе, али је то ипак било 1,7 милиона мање од његовог увоза у истом периоду. Све поменуте фирме су прошле године повећале увоз. Међу великим увозницима (на шестом месту) је и „Карнекс“ Миодрага Костића, с тим што је овај произвођач, супротно општем тренду, прошле године преполовио своје набавке у иностранству и свео их на 5,18 милиона евра са ранијих 9,9 милиона.
Боља слика се добија када се ове цифре упореде са укупним прометом који ови произвођачи остварују. Тако је, рецимо, „Матијевић“ у 2013. имао увоз од 12,4 милиона евра, али и огроман приход од 158 милиона евра, што значи да је удео увоза у његовом промету био само око осам одсто.
Стручњаци кажу да произвођачи не зарађују највише на трајним производима попут кулена, шунке и сличних, који не могу толико јефтино да се направе, него на полутрајним као што су саламе и кобасице, које купују сиромашнији у жељи да избегну најгоре паризере.
Извор: Блиц
