Неки произвођачи кафу мешају са додацима сумњивог квалитета, а продају је као праву. Спорна кафа се продавала најпре на улицама и бувљацима, а све чешће се може наћи и у великим трговинским ланцима.
Што је већа потражња, већи је и шверц, па се процењује да је буџет тако оштећен за више десетина милиона евра годишње. Кафа се највише увози из Бразила, а два највећа произвођача у Србији покривају око 85 одсто тржишта. Остатак је распоређен на више од 200 малих пржионица.
Све је више кафе сумњивог квалитета, па су и заплене чешће. Начелник Републичке тржишне инспекције Горан Мацура каже да су у последњих пет година запленили око 60 тона кафе, претежно сирове кафе на подручју Краљева и Врања.
"Такође смо у последње време приметили да се појављује и кафа са акцизним маркицама из Републике Српске, а имамо и два привредна субјекта чије брендове штитимо, зато што се дешава да неко кафу другог квалитета пакује у амбалаже са њиховим робним маркама", каже Горан Мацура. Кафа из Бразила и Колумбије долази у луке Копар, Ријека и Бар. Тамо се препакује и утоварује у камионе и возове, кажу у царини.
Начелник Одељења за сузбијање кријумчарења из Управе царина Марко Ћирковић каже да сирова кафа покушава да се прокријумчари у земљу углавном преко Хрватске, Словеније, Косова и Црне Горе.
"Ако причамо о ‘мрављем шверцу’, кафа као готов производ покушава да се прокријумчари углавном из суседних земаља, из Бугарске и Мађарске. На гепеку покушавају да прокријумчаре, или неке мање количине у аутобусу", каже Ћирковић.
Због ниског стандарда, многи купују јефтиније производе не размишљајући о њиховом пореклу и квалитету.
"Дешава се да на неким производима, на пример код мешавине кафе и сурогата, у делу где се налази списак састојака тачно наведе прописан назив, да је реч о мешавини кафе и сурогата кафе, док се на предњој страни изостави реч сурогат и на тај начин се доводи потрошач у заблуду, из простог разлога што мисли да се ради о чистој кафи", објашњава Бранислав Ракетић из Министарства пољопривреде.
Од акциза на кафу прошле године држава је зарадила готово три милијарде динара. Акциза на непржену кафу је 83 динара по килограму, а на пржену 104. Акциза на кафу се плаћа, али се на паковање не лепе акцизне маркице, што није случај са цигаретама и жестоким алкохолним пићима, на пример, па се очекује покретање иницијативе за промену закона ради заштите од нелојалне конкуренције.
Андреј Беле, генерални директор "Гранд кафе", каже да је акцизна маркица на амбалажи доказ да је та кафа уредно прошла процес увоза, да су царина и акциза на тај производ плаћене и на другој страни, то је доказ квалитета, да је у тој кесици искључиво сирова кафа произведена, односно прерађена у њиховим погонима. "Акцизна маркица као саставни део декларације неће поскупети готов производ", каже Беле.
Увођење акцизних маркица на кафу било би важно за потрошаче, сматрају у потрошачким организацијама.
"То значи квалитет производа, безбедност, његову здравствену исправност. Нећемо бити у ситуацији да купујемо кафу испод тезге, већ у легалним токовима и на овај начин, практично, произвођач додатно потрошачима гарантује за квалитет свог производа", каже Вера Вида из Центра за заштиту потрошача.
Становник Србије је прошле године у просеку потрошио три и по килограма кафе. Традиционална кафа и даље је најтраженија.
Извор: РТС - Горан Ђоковић
