Приватни извршитељи чак и најмањи дуг од 500 динара наплате грађанима 30.000 динара.
Примера ради, само предлог за утужење наплаћују 10.460 динара, за разне административне трошкове узму око 5.000 динара, док за "добру&qуот наплату добију и награду од 3.000 до 6.000 динара. Извршитељи своју зараду правдају законским прописима, а стручњаци сматрају да се оваквој врсти наплате мора стати на пут.
Заменик председника Коморе извршитеља Светлана Манић објашњава шта све наплате приватни извршиоци, што дуг од неколико стотина динара претвара у дуг од неколико десетина хиљада динара.
"Када неко не плати дуг за струју или Инфостан, прво се шаље опомена, а после ње и опомена пред утужење. Уколико ни тада дуг не буде измирен, шаље се предлог за утужење који дуг у старту повећава за 4.680 динара, а ако је повериоцу то писао адвокат, онда је још 6.000 динара скупље", каже Манић.
Она за "Информер" објашњава да у случају да грађани игноришу обавештења, онда извршитељи имају додатне обавезе.
"Шаљу писма МУП-у да сазнају матични број и ПИО фонду или послодавцу за приходе, траже блокаду рачуна, а то све кошта. Потом долази принудна наплата на приходе или пленидба имовине која се наплаћује око 4.200 динара. На крају долази и награда извршитељу, која зависи углавном од висине наплаћеног дуга", објашњава Манићева. Она каже да извршитељи нису криви што дуг од 500 динара на крају буде наплаћен 30.000 динара, већ грађани који игноришу своје обавезе.
"Замислите да 10.000 људи остане дужно по 500 динара, то је велики новац. Сви људи који имају плату и пензију не могу да кажу да немају новца да плате услуге које користе", каже Манићева и додаје да се не боји да ће због све већег анимозитета грађани почети да нападају извршитеље.
У Националној организацији потрошача кажу да велики проблем представља што судови немају надлежност над извршитељима, па уколико се догоди да извршитељи и погреше, не морају људима да врате новац. Из организације су Министарству правде доставили извештај у којем су садржане све нерегуларности и кршење закона у раду извршитеља.
"Оно што је најгоре јесте што судови немају никаквих надлежности над извршитељима. Једном човеку су грешком наплатили 400.000 динара, а када се он обратио суду они су рекли да ту не могу ништа. Значи, ако погреше, ствар је њихове добре воље да ли ће вам вратити новац", каже председник организације Горан Паповић.
Извор: 021
