Грађане Србије дели нешто више од два месеца од банкрота. Народна банка Србије, односно директор Сектора за контролу пословања банака у тој институцији Жељко Јовић, најавио је да би Србија до 30. јуна ове године требало да донесе поменути пропис. Закон о личном банкроту доноси се у склопу припреме стратегије за решавање проблематичних кредита, а уз помоћ Међународног монетарног фонда, Светске банке и Европске банке за обнову и развој. Увођење личног банкрота треба да помогне грађанима који су се нашли у тешкој ситуацији да превазиђу проблеме и поново „стану на ноге“. У Удружењу за заштиту потрошача сматрају да је тај закон требало донети раније, пре но што су почели да раде приватни извршитељи.
Процене говоре да у Србији тренутно има више од 150.000 презадужених грађана који би већ сутра могли прогласити банкрот. Они по основу кредита, неплаћене струје и комуналних рачуна дугују пола милијарде евра.
По најави из НБС-а, лични банкрот односио би се на обавезе грађана према банкама, Пореској управи, јавним предузећима и осталим повериоцима. Када прогласе лични банкрот, поставио би им се лични стечајни управник. Његов задатак био би да направи план враћања дуговања а да при том не угрози личну егзистенцију дужника. Остаје да законодавац одреди границу за проглашење личног банкрота, односно који је то рок до којег се толерише кашњење. Тренутно се код нас доцња код финансијских кућа јавља тек када грађани не измире обавезе дуже од 60 дана од доспећа. Да ли ће то важити и код банкрота, остаје да се види када јавности буде представљена макар прва верзија будућег закона. Банкрот се неће, по најави, уводити аутоматски, већ ће пре тога грађанима бити омогућено да своје обавезе репрограмирају и продуже рок враћања, односно дужницима ће се омогућити да своје доспеле финансијске обавезе ускладе с примањима. Тек ако то не успе, уследиће банкрот и упознавање са стечајним управником.
Проглашењем личног банктора требало би да се нађе решење одговарајуће и за повериоца и дужника. А једна од веома битних ствари је да се одреди граница испод које лични стечајни управник не може узимати новац грађанима. Ванредни професор на Београдској банкарској академији Малиша Ђукић сматра да се грађанима мора одредити егзистенцијални минимум испод којег се не сме ићи.
Горан Паповић из Националне организације потрошача сматра да је добро што се закон доноси и сада, мада касни.
– Закон о личном банкроту требало је донети пре него што су донети прописи везани за рад приватних извршитеља – сматра Паповић. – Много људи је остало без имовине која им значи много – егзистенцију – и нису добили шансу да се опораве. Прописи који се везују за извршитеље сада се мењају.
Иначе, по подацима Удружења банка Србије, с извршењем обавеза касни 7,1 одсто грађана и 19,5 процената правних лица. Грађани укупно дугују 686 милијарди динара. Најпопуларнији код нас су кеш кредити – узето их је за више од 206 милијарди динара. Готов новац се често узимао да би се вратили нагомилани дугови а ређе за луксузне потребе.
Анатомија дуга
У Србији је тренутно 36.000 кредита који се не враћају, а банке су блокирале 250.000 текућих рачуна јер су власници у недозвољеном минусу. Обавезе везане за 80.000 картица су у доцњи, а касни се с измиривањем код 1.100 лизинг-уговора. Банке су активирале 700 хипотека због тешкоћа и доцње код отплате преузетих обавеза. Прилична су нам дуговања и ван банкарског сектора: за струју се дугује девет милијарди динара, а за грејање 20.
Извор: Дневник
