Рапекс постоји већ 12 година као кључно средство сарадње међу земљама чланицама у заштити потрошача. У њега се региструју опасни непрехрамбени производи, док за неправилности у производима за људску и животињску исхрану постоји други систем RASFF.
Играчке су најзаступљеније међу откривеним неправилним производима, са 28% укупног броја. На другом месту су текстил и модни предмети са 23%. Следе електрични уређаји и опрема, моторна возила и опрема и производи за децу.
У 75% случајева познат је и бренд и број модела, док у 4% случајева није позната ниједна од ове две информације.
Хемијска неправилност најчешћи је разлог пријављивања, а неки од најчешћих проблема су повишени садржај хрома ВИ, који може да изазове алергије, у ципелама, као и омекшивачи пластике који могу да доведу до проблема са полодоношћу у производима за децу. Чест проблем су и тешки метали у накиту.
Небезбедни производи најчешће долазе из Кине. Тај удео је у 2014. био 64%, односно исти као и претходне године.
У саопштењу се истиче да Европска комисија и Кина кроз "Систем брзог обавештавања – Кина" блиско сарађују како би се гарантовало да кинеске власти на терену решавају проблем безбедности производа.
Србија је међу земљама из које је потекао један небезбедан производ, дечји бицикл марке која се иначе продаје у европским земљама.
Међу чланицама ЕУ, највећи број пријављених производа је из највеће европске привреде – Немачке (75) и Италије (39). Из ЕУ и европског економског простора дошло је укупно 14% пријављених производа.
Највећи број пријављених производа (2.067) сврстан је у категорију озбиљног ризика, који изискује мере за заштиту потрошача, попут уклањања са тржишта, враћања са царине, а у извесним случајевима и уништавање.
О пријавама су информисане и друге земље, да би и оне предузеле мере уколико је производ и на њиховом тржишту.
У 113 случајева је утврђено да ризик није озбиљан, док је 161 пријављен само ради информације.
Предузета је 2.341 мера за отклањање ризика. Од тога је у 59% случајева реч о принудним мерама, које налажу власти, а у 38% о добровољним мерама, које је донела сама фирма. У 3% случајева уведена су оба типа мера.
Највише производа пријавила је Мађарска (291), а следе Немачка (273) и Шпанија (272). Овај поредак остао је непромењен у односу на 2013.
"Ово је веома практичан пример сарадње унутар ЕУ на корист грађана", рекла је европска комесарка за правосуђе, заштиту потрошача и равноправност полова Вера Журова.
Додала је да се Рапекс показао као ефикасно средство за гарантовање безбедности производа на тржишту.
У саопштењу се наводи да је интернет база Рапекса у 2014. имала два милиона посета. У систему учествују чланице ЕУ, Исланда, Лихтенштајна и Норвешке.
Извор: ЕурАктив
