На свим декларацијама замрзнуте хране пише да је садржај паковања тежи од садржаја који остаје када се храна одледи.
Љубинка Барјактаревић купила је у рибарници на Каленић пијаци паковање од 350 грама гамбора.- Измерили су ми паковање и саопштили да кошта 440 динара. Кад сам одледила, видела сам да је количина знатно мања. Ставила сам на вагу на којој је стајало 170 грама. Стварно нема смисла – љута је Барјактаревићева.
Она каже да се жалила продавцу који јој је обећао да ће јој изаћи у сусрет и вратити јој разлику у новцу. Још више је изнервирало то што на паковању пише да је херметички затворено и да нема ослилације у тежини.
– Нисам ја једини купац, ко зна колико су на такав начин продали смрзнуте робе – каже она.
Водећи се оваквим начином лаке зараде трговаца, што остаје непримећено, направили смо експеримент и резултати су били запањујући. Измерили смо залеђене филете пангазијуса на чијој етикети пише да теже 960 грама, али након отапање добили смо две пуне чаше воде и 624 грама рибе. Исти поступак је био и са залеђеним карфиолом на чијој декларацији пише да је тежак 450 грама, а након одлеђивања 349 грама, кеса броколија од 300 грама је након одлеђивања тежила 274 грама.
Купац има право да се љути јер је доведен у заблуду. Наиме, нигде на декларацији производа није наведено колико хране остаје после отапања. На замрзнутом поврћу наведена је само нето грамажа која би заправо требало да прикаже реалну тежину. На декларацији рибе стоји да садржи 80 одсто пангазијуса и 20 одсто воде, али кад се лед отопио, фалило је 336 грама, што је више од 20 одсто. Нова лаж.
Горан Паповић из Националне организације потрошача сматра да је оваква трговина чиста обмана, а да се на такав начин већ дуже време варају потрошачи.
– Купци купују лед! То је скандалозно! Превара! Продају потрошачима лед и зарађују огромне паре. Нажалост, то није ништа ново, знамо за тај случај и већ годинама покушавамо да се изборимо са тим. Углавном трговци варају на смрзнутој риби – каже Паповић.
У оваквом случају, саветује Паповић, потрошачи треба да се обрате Националној организацији за заштиту потрошача, као и тржишној инспекцији.
На примеру једне потрошачке корпе у којој се налазе хлеб, кисело млеко, пршута, сир “Блиц” је израчунао да трговци само на основу превара са грамажом могу да зараде и до 142 динара. Ако се узме да неко ове производе купује бар десет пута месечно, то значи да потрошач за тај период на превару изгуби 1.420 динара, а за годину дана чак 17.040 динара!
На дневном нивоу то је једна паклица цигарета, или нечији доручак. За годину дана то су једне квалитетне кожне чизме. Превара је једноставна. Тежина неких производа је смањена, али је амбалажа остала непромењена, као и цена. Код производа на мерење трговци не одузимају тежину амбалаже у коју производ пакују.
Извор: Блиц
