Када хоће да продају стан или аутомобил, грађани могу и не морају код адвоката, али морају да овере уговор код јавног бележника.
Петар Петровић и Јован Јовановић од понедељка могу сами да саставе уговор о купопродаји стана и да га однесу код нотара на оверу. Ако мисле да не умеју сами да напишу уговор, обратиће се адвокату, а онда ће отићи код јавног бележника на оверу, као што би некада ишли на судски шалтер.
Ипак, то ће их за сада ипак коштати више него некада судске таксе. Јер, нотарске тарифе још нису измењене, нити адвокатске, а очекује се да то буде учињено поџаконским актима.
Иако ће се адвокати вратити у суднице, иако ће сва суђења заказана за 26. јануар моћи да се одрже, за грађане који немају рочишта најбоље би било да мало попричекају са уговорима, пуномоћјима и изјавама, ако им није много хитно, док се не смање превисоке тарифе. Нотари и даље наплаћују 60 одсто тарифе, али сада само за потврду и оверу уговора који нису они саставили.
Форма јавнобележничког записа биће обавезна само за уговоре пословно неспособних лица, споразуме о законском издржавању, као и за хипотеке и заложне изјаве, у случајевима када треба да имају својство извршне исправе.
– Као и пре него што је ступио на снагу Закон о јавном бележништву, који је сада измењен, дакле као и пре 1. септембра прошле године, грађани ће од понедељка, 26. јануара, моћи сами да састављају купопродајне уговоре, као и уговоре из области наследног и породичног права, као и пуномоћја и изјаве, или да њихово састављање повере адвокату, а онда са тим документом иду код јавног бележника само на оверу односно потврђивање – каже Јасмина Милутиновић, председница Адвокатске коморе Чачка и чланица адвокатског стручног тима који је са Министарством правде постигао споразум о изменама закона.
Јавни бележник ће документ потврдити тако што ће на њега ставити свој печат који се зове ”солемнизациона клаузула”, а то је исто као и некада печат суда. Ова клаузула је услов за пуноважност правног посла. Јавни бележник клаузулом потврђује да је странкама у њиховом присуству прочитана исправа, да су оне изјавиле да та исправа потпуно одговара њиховој вољи и да су је својеручно потписале.
– Грађани ће уговоре састављати у слободној форми, као и до сада, а не у форми јавнобележничког записа. Јавни бележник ће приликом потврде уговора утврдити идентитет уговорних страна, да ли су то заиста Петар Петровић и Јован Јовановић и да ли слободно изјављују своју вољу. Затим ће им објаснити који је значај и које су правне последице њиховог уговора, они ће га потписати а нотар ће ставити клаузулу, која је обавезна да би уговор имао снагу јавне исправе – каже Јасмина Милутиновић.
Овакву улогу јавног бележника адвокати су означили као ”мало јачу оверу”, а то је заправо улога коју је имао суд када је оверавао уговоре. Међутим, цена ове овере код нотара за сада је и даље већа него што је била код суда. Иако нотар не саставља уговор, он за сада и даље може да наплаћује 60 одсто од тарифе и за уговоре о доживотном издржавању, уговоре о уступању и расподели имовине за живота, као и за уговоре о поклону, које ће састављати или грађани или њихови адвокати.
– Сматрамо да тих 60 одсто мора да буде умањено, јер је и посао нотара умањен. Као што је некада судски печат означавао да је правни посао пуноважан, тако ће то сада бити јавнобележничка клаузула. Нотар има право да одбије оверу уговора ако сматра да је правни посао апсолутно ништав, а то значи да је противан принудним прописима и јавном поретку. Такви случајеви су веома рети. На пример, ако уговоримо да вам продам зграду ”Београђанке”, тај посао је апсолутно ништав – каже наша саговорница.
Јавни бележник неће имати право да преиспитује цену по којој се продаје стан, јер потпуно се поштује аутономија воље грађана. Ако хоћемо да двособан стан продамо за 10.000 динара и ако је то наша слободна воља, нема разлога да такав уговор са купцем не овери јавни бележник.
– Ако јавни бележник одбије да овери уговор, грађанин може да се жали основном суду, а ако суд наложи бележнику да потврди уговор, бележник нема право да се жали. То је такође важна измена, јер је уведена судска контрола над овером уговора, а до сада је било предвиђено да ту контролу врши Јавнобележничка комора – каже наша саговорница.
Комплетан јавнобележнички систем у Србији заправо још није успостављен, а његова почетна концепција је сада значајно промењена. Ипак, због те концепције правосуђе је било блокирано пуна четири месеца протестом адвоката.
Многе општине у Србији још немају нотаре, па су их ”замењивале” судије. У току је конкурс за именовање нових нотара, а њих укупно треба да буде у Србији више од три стотине. Сада их има 93, што није било довољно ни за оснивање Јавнобележничке коморе. Сада се чини да се са увођењем нотаријата ипак пожурило и да се ишло ”грлом у јагоде”. То је показао и протест адвоката, који су добили битку у својој борби за правну државу.
Јуче је Адвокатска комора Србије обавестила све судове, тужилаштва, органе управе, све адвокате и клијенте, да од понедељка почињу да раде јер су њихови захтеви испуњени.
Остаје још само да и грађанима буде добро – да их борба за правну државу не кошта много више него што морају да плате.
Извор: Протест адвоката, ауторка: Александра Петровић
