[tab2 url="index.php?option=com_content&view=article&id=71:stedljive-sijalice&catid=27:vesti&Itemid=50" img="images/stories/demo/general/tabs/sijalice.jpg" title="Да ли су опасне штедљиве сијалице" type="tabs2" position="all"]
Против масовне примене штедљивих сијалица су поједини здравствени стручњаци, али и еколози који тврде да су оне наводно опасне по живот, a у неким случајевима и да су узрочник тешких болести. Тако су рецимо, стручњаци берлинске лабораторије „Алаб” утврдили да ове сијалице, када су упаљене, испуштају канцерогене хемикалије фенол, нафтален и стирен.
– Око тих сијалица се ствара електрични облак и не би их требало користити у затвореним просторима, а дефинитивно не близу главе – упозорио је Андреас Кирхнер из „Федерације немачких инжењера”.[/tab2]
До сличних резултата дошли су и израелски истраживачи са Универзитета у Хаифи, који кажу да ове сијалице могу, ако се дуго користе, да изазову рак дојке.
Међутим, професор Електротехничког факултета Миомир Костић тврди да штедљиве сијалице нису опасне по живот и да не могу угрозити људско здравље. Он додаје да би до проблема могло да дође уколико би се ове сијалице разбиле.
– Штедљиве сијалице у себи садрже веома малу количину живе и то до три милиграма, под условом да су их произвеле реномиране компаније. Свака таква сијалица, ако се сломи, могла би да представља опасност по човека. Међутим, то није ништа озбиљније од лома било ког другог уређаја и објективно представља занемарљиву опасност – каже Костић.
Ломом штедљивих сијалица жива може да доспе у земљу и воду и тако загади наше окружење. Нарочито је опасан метил живе који преко рибе доспева у човеков организам, где би могао да изазове врло озбиљна обољења.
– Живе има и у угљу који сагорева у термоелектранама, па промотери штедљивих сијалица с разлогом тврде да мања потрошња електричне енергије, која је резултат употребе штедљивих сијалица, доводи до редукције емисије живе у атмосферу која је већа од њеног садржаја у штедљивим сијалицама – објашњава Костић.
Он каже да ове сијалице производе ултраљубичасто зрачење, које срећом не напушта сијалицу. Према његовим речима, најбоље сијалице које одговарају људском оку су обичне сијалице са ужареним влакнима, које ће бити повучене са тржишта и у нашој земљи.
Цена штедљивих сијалица је много већа од обичних и због економске ситуације грађани ће пре да купе обичне сијалице.
Један од недостатака штедљивих сијалица је тај што је потребно више десетина секунди да би почеле да производе декларисану количину светлости. Стручњаци препоручују да се оне не користе у купатилу и осталим влажним просторијама јер могу брзо да прегоре. Сличан ефекат се постиже и у затвореним лампама, ако се користе са пригушивачима светлости и сензорима покрета. Њихов век се значајно смањује уколико се често искључују и укључују.
Бојан Ковачић, директор Агенције за енергетску ефикасност, сматра да ће поклоњених 120.000 сијалица смањити потрошњу електричне енергије у нашој земљи за 1,7 милиона киловат-сати за месец дана.
Он је израчунао да штедљива сијалица од 23 вата даје исту светлост као стандардна сијалица од 100 вати, а да је годишња уштеда више од 134 киловат-сата. Обичне сијалице дају до осам пута јачу светлост и трају шест пута дуже него обичне.
– Није чудно што многе земље апелују на потрошаче да користе сијалице са ознаком „А” уместо „Е” које су најефикасније, али су и скупље – каже Ковачић.
Значајан позитиван утицај масовне примене штедљивих сијалица је и мање загревање планете – око 70 одсто струје у Србији производи се у термоелектранама, а мања потрошња електричне енергије довела би до мање емисије угљен-диоксида, који одлучујуће подстиче ефекат стаклене баште. Редукује се и емисија сумпорних и азотних оксида у атмосферу.
------------------------------------------
Неопходно организовано прикупљање и рециклирање
Миомир Костић каже да ће велики проблем бити где ће се после употребе одлагати сијалице. Он напомиње да у сваком стану или кући има по неколико таквих сијалица због чега је битно да се организује њихово прикупљање и одлагање.
– Ако се баца у контејнер онда постоји велика опасност да жива заврши у земљи и тога би људи требало да се плаше. Бојим се да се не понови ситуација попут оне са неонским сијалицама, које и сада завршавају у контејнеру са осталим отпадом, а требало би да се посебно одвајају – каже Костић.
Објављено: Политика, додатак Потрошач (28.10.2011.)
