28. 11. 2024.

 

Како криза одмиче, грађани Србије, чини се, све мање једу. Просечан грађанин Србије прошле године је појео 14 килограма меса и 20 килограма хлеба мање него пре пет година, а количину попијеног млека смањио је за осам литара.

Са смањењем плата и скоком цена пада куповна моћ, а са њом и потрошња хране. Тако ако се вратимо у кризну 2007, можемо да видимо да је са сваком следећом годином потрошња хране бивала све мања и мања.

Неславно звучи податак да у току године просечан житељ Србије поједе тек 35 килограма чистог меса без прерађевина, односно 95 грама дневно, посебно када знамо да је просечна потрошња меса у Немачкој 90, Грчкој 83, Италији 91, а у Француској чак 102 килограма. Оно у чему предњачимо јесте потрошња хлеба којег годишње поједемо око 89 килограма, три пута више него у земљама ЕУ.

– У доба кризе, биолошки вредна храна замењује се мање вредном, али јефтинијом, па код сиромашних слојева становништва драстично опада потрошња меса, млека, воћа и поврћа. Међутим, сад и потрошња хлеба и кромпира, основне хране најсиромашнијих слојева, такође опада, али смо опет рекордери у потрошњи ових јефтиних намирница – каже за „24 сата“ технолог Милован Бркић.

Председник Уније пекара Србије Зоран Пралица каже да се у Србији дневно произведе око 3,5 милиона векни хлеба, а потроши око 3,3 милиона.

Према најновијим подацима, грађанин Србије дневно поједе само 95 грама меса, 250 грама хлеба и попије мало више од пола шоље млека.

Произвођачи хране и трговци тврде да су људи услед економске кризе принуђени да штеде и на најосновнијем.

– Промет нам свакодневно пада. Грађани у велике куповине у хипермаркете иду неупоредиво ређе него раније, а и троше мање новца, и природно купују мање робе. Купује се по 200-300 грама меса, а банане, јабуке и наранџе на комад – кажу у великом трговинском ланцу.

Годишња потрошња хране по становнику (у килограмима)
Артикал
2007.
2008.
2009.
2010.
2011.
2012.
Хлеб и пециво
109,5
105,8
103,3
101,9
91,4
88,9
Месо и производи од меса
65,1
60,3
59,3
53
52,7
51,2
Млеко
60,3
55,7
56,5
55,8
55,7
52,8
Кромпир
38,5
36
36
35,1
34,9
35,3
Купус
20,4
18,5
18,8
17,9
18,5
16,2
*за 2013. годину још нису обрађени подаци

Извор: 24сата

Претрага

Центар за европске политике

BEUC, The European Consumer Organisation

THE GLOBAL VOICE FOR CONSUMERS