Колико новца остаје продавцима од робе коју продају и у којој мери то има утицаја на скупоћу. Подаци о маржама нису доступни купцима, оне се слободно формирају и пословна су тајна.
Потрошачи у Србији због великих зарада добављача, прерађивача и трговаца једу, у односу на своја примања, најскупље месо и слаткише у региону, а за обућу одвајају и дупло више него становници Европске уније.
Прецизни подаци о маржама нису доступни купцима, марже се слободно формирају и представљају пословну тајну прометника. Трговци незванично тврде како марже за прехрамбене производе, у просеку, износе 22 одсто.
Цене намирница у Србији варирају и од трговине до трговине истог продајног ланца. Килограм чајне кобасице у зависности од продајног места, локације, квалитета стаје од 790 до чак 1.300 динара, свињски бут се нуди за 390, али и за 550, док за јунетину ваља одвојити од 620 до 950 динара.
– Основне намирнице код нас се „маржирају“ од седам до 10 одсто, а остала прехрамбена роба 20 до 22 одсто – кажу у једном малопродајном ланцу. – Тренутно, вероватно имамо најјефтинији шећер, брашно, уље и млеко у целој Европи. Проблем српске трговине је што је удео егзистенцијалних производа у промету врло висок, па не остаје простор да се маржа снижава на терет мање тражених роба.
Да би трговац био на „нули“ потребно му је 10 одсто марже. Ако остане на том нивоу не може да се развија и финансира све оно што је потребно да би опстао на тржишту. Марже на основне намирнице (хлеб, млеко, уље, шећер…) су испод 10 одсто, али на другим артиклима, који нису високообртни, могу да се попну и на вртоглавих 30 одсто.
Велики светски ланци
Висина марже у Србији свакако је знатно већа од оних у региону, а поготову у односу на трговинске ланце у Европи и свету – кажу у Асоцијацији потрошача Србије, и додају да званичне податке о маржама у Србији немају. – Примера ради, француски „Карфур“ има маржу од 0,5 одсто, „Метро“ 0,8 одсто, британски „Теско“ 4,1 одсто, а амерички „Волмарт“ 3,8 одсто. Влада Србије је, кажу у АПОС-у, прошле године уредбом ограничила висину маржи на основне прехрамбене производе, али трговци су подизали цене где год је то, изван групе ових артикала, било могуће.
Драгољуб Рајић, привредни консултант, каже да марже у Србији у просеку износе од 11 до 17 одсто на производе који нису на акцијама. Али, због ниске куповне моћи, чак две трећине неопходних производа потрошачи купе кад су им цене снижене.
– Током акција, маржа се на неке производе спушта на седам одсто, што је поготово случај са производима којима рок трајања убрзо истиче, и на којима и трговац и произвођач имају чист губитак ако пропадну – додаје Рајић.
– Ови производи се често продају и са негативном маржом по трговца, који је тада на губитку, али рекламом производа на акцији он привлачи купце да успут пазаре и друге производе, па кроз њихову куповину компензује губитак.
Зато на одећу и обућу, као и на техничку робу, маржа може да нарасте и на 100 или 200 одсто, па су ти производи често код нас скупљи него у развијеним земљама ЕУ.
У потрошачким организацијама наводе да се из доступних података о маржама за поједине производе у Србији види да су оне и неколико пута веће од оних у Европи.
– Није тешко закључити да су марже у Србији за многе производе и услуге знатно више од истих у суседним земљама и у ЕУ – сматра Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача. – Знатно утичу на ниво малопродајних цена роба и услуга, посебно хране. Ако поредимо марже наших трговаца са маржама у окружењу и у ЕУ, неопходно је да упоредимо и порезе и друга захватања, камате на кредите и још доста тога што утиче на ниво малопродајних цена. Кад у анализу укључимо и податке о примањима становништва, видећемо да је куповна моћ потрошача знатно мања у Србији у односу на земље у окружењу, а неупоредиво мања него у другим европским земљама. И тај однос годинама се погоршава.
Од чега зависи
Ниво маржи, према оцени стручњака, варира од земље до земље, а обухвата трошкове, ризике и зараду, а проценти зависе и од обима, рока плаћања и других услова пословања на одређеном тржишту.
– Упоређивани су просечни проценти маржи код нас и у Европи, и закључено је да су код нас већи, због чега су више и наше цене – каже за „Новости“ економиста Милан Р. Ковачевић. – Ако су марже превелике, онда би трговина морала бити врло профитабилна, али није. Велике марже потроше неразвијеност и лоша организованост коју имамо.
Извор: Вечерње новости
