Потрошачи упозоравају да се у Србији већ годинама не контролише хемијски састав производа. Министарство здравља: Гумице нису канцерогене.
Гумице које се користе за дечје наруквице нису канцерогене, потврдило је у уторак Министарство здравља, али тиме није отклоњена сумња у шкодљивост играчака и производа од пластике које увозимо. Јер, у Србији, како тврде у потрошачким организацијама, годинама се не контролише хемијски састав одеће, обуће, играчака… С друге стране, у инспекцији истичу да ни Европа није објавила штетност тих гумица, а када, како кажу, буду имали информације о томе колико су овакве наруквице ризичне, то ће и објавити.
Британска фирма „Ентертејнер“, највећи ланац продавница играчака у Великој Британији, повукла је из продаје гумице за прављење популарних наруквица и ситних играчака након што је, наводно, откривено да садрже садрже 40 одсто фталата, материје које, по прописима ЕУ, може у производу да буде највише 0,1 одсто.
Горан Паповић из Националне организације за заштиту потрошача упозорава да такве производе у Србији нема ко да повуче из продаје, јер их нико није контролисао.
– Нажалост, у Србији се годинама не контролише састав таквих производа, посебно откако је укинута Агенција за хемикалије – категоричан је Паповић. – Увозни лоби је био толико јак да је захтевао укидање те агенције, због тога данас многи производи улазе на наше тржиште без контроле. Када је реч о самим гумицама, информацију да садржи канцерогене хемикалије још није потврдила РАПЕКС, надлежно тело за узбуњивање у ЕУ, и због тога се ова информација у нашој држави још увек узима са резервом.
Паповић упозорава на неопходност редовних контрола при увозу текстила, одеће, обуће, и друге непрехрамбене робе, како се потрошачи не би доводили у заблуду. Јер, како истиче, нико нема право да се поиграва здрављем грађана.
Начелник одељења за технички надзор у Сектору тржишне инспекције Славиша Петковић, каже да су безбедносни захтеви за предмете опште употребе, па самим тим и гумица за прављење украсних наруквица, дефинисани Законом о здравственој исправности предмета опште употребе из 2011.
– У случају да надлежни инспекцијски органи располажу информацијама о ризику који представља производ, сходно Закону о општој безбедности производа, пласирају се одмах јавности – каже Славиша Петковић. – У складу са европским законодавством у Србији функционише сајт НЕПРО, којим се спроводи брза размена информација о небезбедним производима, а пандам је европском сајту РАПЕКС.
Уколико би се утврдило да се на тржишту налази производ који представља ризик, тај производ би се одмах, у сарадњи са произвођачем, односно дистрибутером повукао из промета.
Струјни удар од технике
Више од половине небезбедних производа на српском тржишту пореклом је са Истока. Последице коришћења несигурних и непроверених производа из Кине могу бити и много опасније, као што су удари струје или пожари. Код ових производа, највећи је ризик од повреда. Понуда кинеске робе у Србији је у порасту, а због учесталих притужби потрошача на безбедност и квалитет, појачане су и контроле те робе.
– Купцима највише главобоље задаје техничка роба, а управо је највеће учешће кинеских електричних апарата, означених као небезбедни – кажу у потрошачким организацијма.
Извор: Вечерње новости
