[tab2 url="vesti/66-nova-prava-za-klijente-banaka" img="images/stories/demo/general/tabs/banke.jpg" title="Нова права за клијенте банака" type="tabs2" position="all"]
Заштита корисника заснована је на потреби да се побољша поступање финансијских институција према клијентима, али и на томе да се корисницима благовремено пруже неопходне информације, што представља основни вид заштите. Само добро информисан и финансијски едукован клијент може донети одговорну одлуку у погледу коришћења финансијске услуге. Ове услуге су комплексне и њихово дејство се огледа на дужи рок, те отуда потреба за појачаним нивоом информисања потрошача. [/tab2]
Међутим, поред информисања, заштита корисника финансијских услуга обезбеђује се и нормама императивне природе, имајући у виду да постоји несразмера у економској снази уговорних страна.
Закон првенствено има за циљ да обезбеди унапређење добре пословне праксе финансијских институција и њиховог фер односа према клијентима, што нарочито подразумева: прецизно и јасно дефинисане одредбе уговора које се односе на права, односно обавезе грађана, затим обавезу финансијских институција да грађанима, пре успостављања уговорног односа, односно пре потписивања уговора, пруже потпуне, јасне, недвосмислене и разумљиве информације о финансијској услузи коју желе да користе и условима под којима се она нуди пре потписивања уговора.
Шта ново доноси Закон корисницима финансијских услуга?
1. Најпре, право на информисање. То значи да је финансијска институција (банка или лизинг компанија) дужна да приликом понуде свог производа код оглашавања, јасно и недвосмислено обавести корисника о битним карактеристикама производа, као и да ефективну каматну стопу, која представља укупну цену, учини уочљивијом од осталих карактеристика.
2. Пре потписивања уговора са корисником, финансијска институција је обавезна да кориснику на његов захтев достави нацрт уговора, како би он ту понуду могао лакше да упoрeди са понудом других финансијских институција, односно да боље проучи одредбе уговора, самостално или уз консултацију. Корисници ће, такође, имати право на исти тип курса (средњи курс) приликом уговарања кредита индексираног у страној валути, као и право на исти метод обрачуна камате – ако корисник, на пример, има обавезу полагања наменског депозита, има право на примену истог метода обрачуна камате на тај депозит који је примењен и на обрачун камате на износ одобреног кредита. Уколико се корисник одређене финансијске услуге предомисли, може одустати од закљученог уговора у року од 14 дана од дана потписивања истог без навођења разлога, али исто тако је и обавезан да у року од 30 дана врати главницу и припадајућу камату за тај период, односно предмет лизинга и да надокнади евентуалну штету.
Изузетак представљају стамбени кредити где се право на одустајање задржава само онда када новчана средстава нису коришћена. Закон је омогућио право на превремену отплату уз одређену накнаду, али и без накнаде, и то: код минуса по текућем рачуну, ако је уговорена променљива каматна стопа, изузев код стамбених кредита, и ако је отплата била учињена на основу закљученог уговора о осигурању чија је намена обезбеђивање отплате кредита.
3. Бесплатно је подизање готовине у банци где имате текући рачун, подизање средстава одмах након евидентирања прилива, гашење рачуна или платне картице, месечно обавештавање корисника о дозвољеном прекорачењу рачуна и једанпут годишње достављање обавештења о стању његовог дуга по уговору о кредиту, лизингу, односно кредитној картици.
4. Уколико је корисник изгубио или му је украдена платна картица, дужан је да о томе без одлагања обавести банку. У случају да је дошло до неовлашћеног коришћења платне картице – корисник је дужан да, одмах после тог сазнања, а најкасније у року од 45 дана од датума задужења, пријави банци трансакцију извршену неовлашћеним коришћењем када може сносити губитке највише до износа од 15.000 динара. Уколико то не учини, или уколико је злоупотребио картицу, корисник ће сам сносити трошкове.
5. Закон је увео обавезу уговарања променљиве каматне стопе у смислу њене одређености и одредивости. То значи да сви елементи каматне стопе морају имати такву природу да на њихову вредност не може утицати једнострана воља ниједне од уговорних страна. Дакле, уговори не могу да садрже упућујућу норму на пословну политику у погледу битних елемената уговора.
6. Остваривање ефикасне заштите корисника финансијских услуга такође подразумева и надзор над применом овог закона од стране Народне банке Србије. Посебно место у систему мера које изриче НБС представљају новчане казне за законом прописане прекршаје, а предвиђена је и могућност да се јавно саопште информације о даваоцима код којих је утврђено да нису поступали у складу са овим законом, па се на тај начин поред кажњавања постиже и превентивно дејство санкције на друге даваоце услуга.
